U ovom broju / In This Issue:

• VELIKA DJ ZURKA / BIG DJ PARTY
• Kolo Sestre - meeting and luncheons
• The Fasting rules during the Dormition fast 2009
• What is prayer?
  Feast of the Dormition of our Most Holy Lady, The Theotokos and Ever-Virgin Mary
  Feast of the Transfiguration of Our Lord, God and Savior Jesus Christ
  THE HOLY PROPHET ELIJAH (July 20/ August 2)
• ВЕРСКИ ОБИЧАЈИ
• Манастири - Цркве/ Monasteries and churches
• This Month in Orthodoxy
• Church Calendar for February 2009
• Church Board / Kolo Sestre

VELIKA DJ ZURKA
Gdje: Crkveni Posjed
Kada: Subota 29. avgust 2009 u 8:00 pm
Pripremicemo ukusan rostilj i pice. Ulaz $10 sa vecerom.

Kolo Sestre Lunch/Rucak - August 30th, 2009

Zahvaljujemo se: Svim nasim parohijanima koji su pomogli proslavu nase crkvene Slave. Posebno se zahvaljujemo: Kolu srpskih sestara za odlicno pripremljen rucak za nasu crkvenu Slavu; Sinisi Ninkovicu i njegovoj porodici koji su bili kumovi za crkvenu Slavu; Nenadu Gambirozi i Sinisi Ninkovicu koji su poklonili po peceno jagnje i Novici Mrsicu i Milanu Surli koji su poklonili po peceno prase; Zahvaljujemo se i parohijanima koji su pomogli i donirali pivo i sokove: Gojku Eraku, Mirki Sundic, Mirku Ninkovicu, Draganu Opacicu, Slavku Kapetanovicu, Momiru Mrsicu, Momiru Franjicu, Carol Chatham, svesteniku Sasi Turkicu...
Zahvaljujemo se Miroslavu Misicu koji je poklonio prase, i Sinisi Ninkovicu koji je poklonio jagnje za ternir u kosarci. Slavku Kapetanovicu i Gojku Eraku koji su kupili poklone za pobjednike na turniru u kosarci. Veliko hvala i svim ostalim parohijanima koji pomazu nasu parohiju.

Big Thank you to everyone who helped with Slava's celebration. Special Thank you to Kolo Srpskih Sestara for the beautiful lunch for our Slava, Sinisa Ninkovic and his family for being God father this year for Slava, Nenad Gambiroza and Sinisa Ninkovic for donating lamb, to all parishioners for donating beer and juices: Gojko Erak, Mirka Sundic, Mirko Ninkovic, Dragan Opacic, Slavko Kapetanovic, Momir Mrsic, Momir Franjic, Carol Chatham, Father sasa Turkic...
Big Thank you to Momir Mrsic for donating the pork and Sinisa Ninkovic for donating the drinks for the basketball tournament. Big Thank you to Slavko Kapetanovic and Gojko Erak for donating prices for the winners of the tournament. Big Thank you to all parishioners who are helping our church. 

The Fasting rules during the Dormition fast 2009

August 14,17,21 24,26 - Strict Fast (Bread, Vegetables, Fruits)
August 15,16,22,23 - Food with Oil
August 18,20,25,27 - Food without Oil
August 19,28 - Fish Allowed

What is prayer?

Prayer is doxology, praise, thanksgiving, confession, supplication and intercession to God. "When I prayed I was new," wrote a great theologian of Christian antiquity, "but when I stopped praying I became old." Prayer is the way to renewal and spiritual life. Prayer is aliveness to God. Prayer is strength, refreshment, and joy. Through the grace of God and our disciplined efforts prayer lifts us up from our isolation to a conscious, loving communion with God in which everything is experienced in a new light. Prayer becomes a personal dialogue with God, a spiritual breathing of the soul, a foretaste of the bliss of God's kingdom.
How is one to pray? Only the Holy Spirit can guide us to pray as we should. Just as a child learns to walk by walking, one can best learn to pray by praying, trusting in the help of God. Put your whole soul into your prayer. Think about the meaning of every word you pray. Make it your own personal prayer. Be persistent in prayer. Do not yield to carelessness or neglect. Strengthen your prayer through a lively faith in the Lord, a spirit of forgiveness toward others, and genuine Christian living.
As we pray deeply within our hearts we grow in prayer. By the grace of God we suddenly catch a glimpse of the miracle of the presence of the Holy Spirit working within us. At first it is only a spark but later it becomes a flame freeing and energizing our whole being, provided we do nothing to grieve the Holy Spirit; and if we do sin we repent of our sin immediately and ask for God's forgiveness. To experience the fire of God's holy love, to give it space within us to do its cleansing and healing work as a breath of the Holy Spirit, and to use it as light and power for daily living -- such are the goals as well as the fruits of true prayer.

Feast of the Dormition of our Most Holy Lady, The Theotokos and Ever-Virgin Mary

Introduction
The Feast of the Dormition of Our Most Holy Lady, the Theotokos and Ever-Virgin Mary is celebrated on August 15/28 each year. The Feast commemorates the repose (dormition and in the Greek kimisis) or "falling-asleep" of the Mother of Jesus Christ, our Lord. The Feast also commemorates the translation or assumption into heaven of the body of the Theotokos.

Biblical Story

The Holy Scriptures tell us that when our Lord was dying on the Cross, He saw His mother and His disciple John and said to the Virgin Mary, "Woman, behold your son!" and to John, "Behold your mother!" ( John 19:25-27 ). From that hour, the Apostle took care of the Theotokos in his own home.
Along with the biblical reference in Acts 2:14 that confirms that the Virgin Mary was with the Holy Apostles on the day of Pentecost, the tradition of the Church holds that she remained in the home of the Apostle John in Jerusalem, continuing a ministry in word and deed.
At the time of her death, the disciples of our Lord who were preaching throughout the world returned to Jerusalem to see the Theotokos. Except for the Apostle Thomas, all of them including the Apostle Paul were gathered together at her bedside. At the moment of her death, Jesus Christ himself descended and carried her soul into heaven.
Following her repose, the body of the Theotokos was taken in procession and laid in a tomb near the Garden of Gethsemane. When the Apostle Thomas arrived three days after her repose and desired to see her body, the tomb was found to be empty. The bodily assumption of the Theotokos was confirmed by the message of an angel and by her appearance to the Apostles.

Feast of the Transfiguration of Our Lord, God and Savior Jesus Christ

Introduction
The Feast of the Transfiguration of Our Lord, God and Savior Jesus Christ is celebrated each year on August 6/19. The feast commemorates the transfiguration or metamorphosis of Christ on Mount Tabor, when our Lord appeared in His divine glory before the Apostles Peter, James, and John.
Biblical Story
The event of the Transfiguration is recorded in three of the four Gospels: Matthew 17:1-9 , Mark 9:2-8 , and Luke 9:28-36 . Jesus took the Apostles Peter, James, and John with Him up upon a mountain, and while they were on the mountain Jesus was transfigured. His face shone like the sun, and His garments became glistening white.
Moses and Elijah appeared with Christ, talking to Him. Peter declared how good it was for them to be there and expressed the desire to build three booths for Moses, Elijah, and Christ. This reference to the booths could imply that this occurred during the time of the Feast of Tabernacles when the Jews would be camping out in the fields for the grape harvest; for this Feast had acquired other associations in the course of its history, including the memory of the wanderings in the wilderness recorded in the Old Testament book of Exodus.
While Peter was speaking, a bright cloud overshadowed them. A voice came from the cloud saying, "This is my beloved Son, with whom I am well pleased; listen to Him." When the disciples heard this they fell on their faces filled with awe. Jesus came to them and told them to not be afraid. When the three looked up they saw only Jesus.
As Jesus and His disciples came down the mountain, He told them not to speak of what they had seen until He had risen from the dead.

THE HOLY PROPHET ELIJAH (July 20/ August 2)

Saint Elijah, one who saw God, a miracle-worker and a zealot for faith in God, was born of the tribe of Aaron from the town Tishba for which he was called the Tishbite. When St. Elijah was born, his father Savah saw an angel of God hovering around the child, wrapping the child in fire and giving him a flame to eat. That was a foreshadowing of Elijah's fiery character and his God-given fiery power. He spent his entire youth in godly thoughts and prayers withdrawing frequently into the wilderness to contemplate and to pray in solitude. At that time the Jewish kingdom was divided into two unequal parts: the kingdom of Judah consisting of only two tribes, the tribes of Judah and Benjamin with their capital in Jerusalem and the kingdom of Israel consisting of the remaining ten tribes with their capital in Samaria. The first kingdom was governed by the descendants of Solomon and the second kingdom was governed by the descendants of Jeroboam, the servants of Solomon. The greatest confrontation that the prophet Elijah had was with the Israelite King Ahab and his evil wife Jezebel. For they, Ahab and Jezebel, worshipped idols and were turning the people away from serving the One and Living God. Before this, however, Jezebel, a Syrian, persuaded her husband to erect a temple to the Syrian god Baal and ordered many priests to the service of this false god. Through great miracles Elijah displayed the power and authority of God: he
closed up the heavens, so that there was not any rain for three years and six months; he lowered a fire from heaven and burned the sacrifice to his God which the pagan priests of Baal were unable to do; he brought down rain from heaven by his prayer; miraculously multiplied flour and oil in the home of the widow in Zerepath, and resurrected her son; he prophesied to Ahab that the dogs will lick up his blood and to Jezebel that the dogs will consume her flesh, all of which happened as well as many other miracles did he perform and prophesy. On Mount
Horeb, he spoke with God and heard the voice of God in the calm of a gentle breeze. Before his death he took Elisha and designated him as his successor in the prophetic calling; by his mantle he divided the waters of the Jordan river; finally he was taken up into the heavens in a fiery chariot by flaming horses. He appeared on Mount Tabor to our Lord Jesus Christ together with Moses. Before the end of the world St. Elijah will appear again.

ВЕРСКИ ОБИЧАЈИ

ХРАМ

Понашање у храму
 Одсуство веронауке у нашим школама, и вишегодишња насилна атеизација и борба против цркве и вере, допринели су да је наш народ прилично постао нецрквен и верски непросвећен. Данас, када се полако враћа својој цркви, примећено је да не зна како се треба у појединим ситуацијама, на верским обредима и богослужењима понашати. Ево неколико упутстава о понашању у храму. Пре свега, храм је свето место, и када човек улази у њега мора улазити тихо, лагано и са дубоким страхопоштовањем. Када се дође на црквена врата, мало се застане, прекрсти се и лагано поклони према храму. Негде је обичај да се целивају црквена врата. Пошто се у већини случајева свеће продају у цркви, стане се у ред, и стрпљиво чека, ако је гужва, да се купи свећа. Када се купи свећа, одлази се месту где се пале свеће. Свећа се целива и намени се зашто се пали. Свеће за здравље пале се у горњем делу свећњака или палионице, а за покој душа у доњем делу. Када се свеће запале, онда тихо, као сенка, а поготову ако је богослужење у току, одлази се и целива икона која је у централном делу храма. Зато је најбоље доћи на службу пре почетка богослужења, јер се касније ходањем кроз храм омета свето богослужење.

Како се целива икона?
 Стане се пред икону, два пута се прекрсти, поклони, затим целива икона и још једном се прекрсти и поклони. Затим се одлази на неко слободно место у храму.

Понашање на богослужењу
Мушкарци обично стоје на десној, а жене на левој страни лађе храма. На том месту се стоји мирно, без окретања, шетања или разговора са неким ко стоји у близини. На тај начин се омета богослужење, а и други који су присутни у храму. Боље је изаћи из храма, ако се осети умор и ослаби воља, него ометати друге. Најбоље је када се осети умор, појачати молитву и напрегнути вољу да се замор савлада, јер све то ствара ђаво, да би човека спречио у молитви. Руке за време молитве стоје прекрштене на грудима или спуштене низ тело. Молитве се изговарају у себи (тзв, умне молитве). Дискретно се пази на свештеникове радње, и када се он прекрсти, и када се у молитви и песми помињу имена Оца и Сина и Светога Духа, и када свештеник кади, сви се у цркви крсте и благо клањају. За време читања Јеванђеља, Входа и проповеди, где се ко затекао ту стоји док се та радња не заврши. Уколико неко зна да пева, он пева тихо и полако, да не омета хор или појце који певају за певницом. Све у свему, својим понашањем треба настојати да се у храму буде као невидљива сенка, а никако настојати да будеш примећен и запажен. Надмено понашање фарисеја у храму, Христос је осудио, а похвалио је скромно држање и скрушену молитву цариника. У данима причешћа, или када се дели нафора постала је пракса да се народ гура ко ће пре да дође на ред. Велики је грех стварати гужву и неред у храму. Боље је сачекати неколико минута, и тиме показати своју свест, стрпљење и скромност, и тиме заслужити награду пред Богом. Приликом изласка из храма, опет се целива икона, изађе се на врата храма, тихо и нечујно, поново се окрене према унутрашњости храма и смерно се прекрсти и поклони.

Одевање
Потребно је овде рећи да и одевање мора бити пристојно када се иде у цркву. Мушкарци у храм улазе гологлави, а жене покривене главе, дакле, са марамом. Одело мора бити свечано и озбиљно. Неприкладно је у храм долазити у фармеркама, папучама, мајицама, шортцевима, кратким сукњама, голих руку и слично. Такође, жене треба да избегавају шминку, руж на уснама, нарочито када хоће да се причесте.

Исповест
Света тајна покајања и исповести је једна од најважнијих, благодатних средстава у животу једног хришћанина. У свакодневном животу човек чини ситније или крупније грехе. Они су као блато које каља душу човекову и његов морални лик. Зато је Црква одредила средство којим се то блато и прљавштина греха спира са човека - то је Света тајна покајања и исповести. Исповест је потребна што чешће, а обавезно уочи сваког причешћа. Нажалост, ова света тајна није довољно заступљена у нашем народу, а можда је одсуство покајне дисциплине један од битнијих узрока нашег моралног и духовног посрнућа. Исповест се врши у храму или исповедаоници, пред свештеником. Верник исповеда све оно што га мучи у души, и што му оптерећује савест, све грехе, чак и оне који су почињени у мислима или жељама. Колико је важна исповест знају они који се исповедају, јер они после исповести осете велико олакшање , као да им је неки велики терет пао са душе и срца, а цело њихово биће прожима неизрециво блаженство.

Не треба се плашити исповести, јер свештеник, по својој заклетви не сме да открије ни један грех који му је исповеђен, по цену живота.

Причешће Најузвишенија и најсветија света тајна, јесте Света тајна причешћа или Евхаристија. У њој се човек потпуно, физички и духовно сједињује са Христом. Вино и хлеб, у причешћу су истинско тело и крв Христова. Зато се за примање светог причешћа, хришћанин мора припремити на најдостојнији начин. Седам дана се пости строги пост, без уља, дакле, на води. Деца и болесници могу и мање, са одобрењем и благословом надлежног свештеника.

У неким нашим крајевима, пред причешће на десетак дана не пије се вино, нити се једе грожђе, па чак ни купине, ни било које друго воће црвене боје, јер потсећа на крв Христову, којом се верници причешћују. Ујутро пре причешћа, не узима се ништа од јела, нити се пуши, све док се не причести, и не узме нафора.

Поред поста, припремање за причешће подразумева и уздржавање од рђавих и злих дела, измирење са свима са којима је неко у завади, чињење добрих дела и давања милостиње, једном речи истрајавање у свакој врлини, а уздражавање од гре-ха.

Како се причешћује?
Када се приђе свештенику који причешћује, изговара се име, да свештеник чује, и тада се не крсти, јер постоји опасност да се закачи чаша (путир) из кога се причешћује, и да се тако проспе причешће, што је велики грех. Треба се прекрстити раније, и када се одмакне од чаше. Свештенику се тада не љуби рука, ни путир, него се полако прилази ономе ко дели нафору. Причешће се узима као храна. Када свештеник, ономе који се причешћује, кашичицу са причешћем стави у уста, усне се склопе као када се узима храна из кашичице. Ако се неко причести на Божић, Васкрс, или који други мрсни дан, тога дана се не пости. Пости се само онда, када се причешћује на посном дану.

Нафора
 Нафора је хлеб које се верницима дели на крају свете литургије. То је подсећање на прве хришћанске вечере љубави, - агапе, где се заједно вечерало, певале се црквене песме и делила милостиња. Нафора се узима на следећи начин: Полако у реду, прилази се свештенику који дели нафору. Када се дође на ред, прво се прекрсти, а затим на длан леве руке прекрсти се десни длан и приђе се свештенику, који на испружени длан ставља коцкицу нафоре. Онда се свештенику целива рука, нафора се узима у уста и поједе, и полако се излази из цркве.

Свештена лица
Свештена лица су од Бога изабрана лица, и на посебан начин посвећена да врше света богослужења, свете тајне и обреде. У најчешћем контакту са народом су парохијски свештеници, који служе при црквама и обављају потребне верске обреде својим верницима. Такав свештеник је парох, а народ су његови парохијани. Јер одређено црквено подручје, које опслужује свештеник, зове се парохија. Свештеник се поздравља при сусрету: "Помози Бог оче, благословите!" Свештенику се целива рука без обзира на године свештеника и онога који целива. Свештеник се у разговору ословљава са "оче", рецимо "оче Марко", или ако је прота, може "оче прото". Владика се ословљава речима: "Ваше Преосвештенство", или "Преосвећени Владико", или ако је неформални разговор само "Преосвећени". Патријарх се ословљава са: "Ваша Светости", или "Свјатјејши Владико" или само: "Свјатјејши". Монахиње се ословљавају са "сестро", а игуманија са "мати". Од женског монаштва се не тражи благослов и не љуби се рука. Монашка лица се такође ословљавају са "оче". Млађима се каже "оче" и његово име, а старешини манастира се може рећи "оче игумане" или "оче архимандрите". Искушеници се ословљавају са "брате".
ПРОТОЂАКОН ЉУБОМИР РАНКОВИЋ

Манастири - Цркве/ Monasteries and churches

Манастир Св. Прохора Пчињског

Недалеко од села Кленике код Врања смештен је поред реке Пчиње импресивни манастирски комплекс Св. Прохора Пчињског. Према предању, византијски цар Роман Диоген засновао је у XI веку манастир у знак захвалности св. Прохору, једном од чувених словенских мисионара и просветитеља. Краљ Милутин је обновио старо светилиште и позвао из Солуна познате сликаре Михаила и Евтихија који су 1316. или 1317. осликали нови храм. Део фресака, са потписом Михаила, откривен је на северном зиду. После турских разарања храм је заслугом ктитора Марина из Кратова обновљен и осликан фрескама 1489, које се по стилским одликама сврставају у најзначајнија сликарска дела с краја XV века у Србији. Капела са јужне стране цркве осликана је у XVI веку фрескама високих уметничких квалитета. Садашња монументална вишекуполна црква, сазидана 1898, обухватила је добрим делом старија здања. У манастирском комплексу су два стара конака. Доминира „врањски” конак монументалних размера и лепоте, изграђен између 1854–1862. понајвише заслугом Хаџи-Михаила Погачаревића, трговца из Врања. Истраживачки и конзерваторски радови на цркви и манастирским здањима одвијају се перманентно.

Манастир Бања прибојска

Тачно време оснивања манастира у Бањи недалеко од Прибоја на Лиму није познато. Први пут се помиње у Студеничком типику с почетка XIII века, када је његов игуман учествовао у избору студеничког игумана са још шест старешина најугледнијих српских манастира. Седиште Дабарске епископије постаје 1220. На месту старије култне грађевине краљ Стефан Дечански 1329. подиже данашњу цркву, која је око 1570, за време патријарха Макарија Соколовића, претрпела опсежну обнову. Манастирски комплекс сачињавају велика црква Св. Николе, параклис Богородичиног успења, дозидан уз јужни зид велике цркве, и темељи цркве Св. Илије. Црква Св. Николе има основу у облику уписаног крста, са полукружном апсидом и две полукружне нише на истоку, припратом и пространим отвореним тремом на западу. Средишњи простор наоса и припрате надвишују две куполе, које свој изглед дугују обнови с почетка XX века. У олтару и наосу су сачувана два слоја живописа – старији из XIV века и млађи из XVI века који га понавља иконографски и стилски. У припрати постоји само слој живописа из XVI века. Из времена друге обнове потичу и фрагменти живописа сачувани на западној фасади. О непрекинутом значају манастира сведоче како гробови најугледнијих властеоских породица из времена владавине цара Душана и цара Уроша, откривени у храму и око њега, као и драгоцени богослужбени предмети из ризничке збирке. Археолошка истраживања са прекидима трају од 1972. до данас.

Zemen Monastery

The Zemen Monastery (Bulgarian: Земенски манастир, Zemenski manastir) is a Bulgarian Orthodox monastery located one kilometre away from Zemen in western Bulgaria.
The monastery was established in the 11th century. It is rather small with a church, belfry and two other buildings. It is currently uninhabited. The church is a monument of culture.
The church dates from the foundation of the monastery in the late 11th century and has a cube shape, 9 metres long, 8 metres wide, 11.20 metres high. The material used was travertine. The altar is a stone monolith and the floor is made of colourful tiles. The church is richly painted from the inside, with two layers of frescoes, the scarcely preserved early one dating to the 11th century. The better preserved Biblical scenes date from the mid-14th century and include several portraits of donators: the first one depicting an unnamed man, his wife Doya and their two children, the second featuring a young man, Vitomir, and a boy, Stoyu. These portraits rank among the oldest and artistically most valuable in the Balkans after the frescoes of the Boyana Church.

Tbilisi Sameba Cathedral (Georgia)

The Tbilisi Holy Trinity Cathedral commonly known as Sameba (Georgian: სამება for Trinity) is the main Georgian Orthodox Christian cathedral, located in Tbilisi, the capital of Georgia. Constructed between 1995 and 2004, it is the largest religious building not only in Georgia but in the region of South Caucasus, and is listed among the largest Orthodox churches in the world.
The idea to build a new cathedral to commemorate 1,500 years of autocephaly of the Georgian Orthodox Church and 2,000 years from the birth of Jesus emerged as early as 1989, a crucial year for the national awakening of the then-Soviet republic of Georgia. In May 1989, the Georgian Orthodox Patriarchate and the authorities of Tbilisi announced an international contest for the project of the "Holy Trinity Cathedral." No winner was chosen at the first round of the contest when more than a hundred projects were submitted. Finally the project of architect Archil Mindiashvili won. The subsequent turbulent years of civil unrest deferred this grandiose plan for six years, and it was not until November 23, 1995 when the foundation for the new cathedral was finally laid. The construction of the church as a "symbol of the Georgian national and spiritual revival" has been sponsored through mostly anonymous donations by several businessmen and common citizens. On November 23 2004, on St. George's Day, the cathedral was consecrated by Catholicos Patriarch of Georgia Ilia II and the high-ranking representatives of fellow Orthodox churches of the world. The ceremonial was also attended by the leaders of other religious and confessional communities of Georgia as well as political leaders.

Slava 2009

---

Picnic / Soccer Tournament 2009

---

Calendar

Divine Liturgies on Sundays and Feastdays at 10am. Svete liturgije pocinju svake nedelje i praznikom u 10am.

Vespers Services on Saturdays at 6pm - Vecernje Molitve svake Subote pocinju u 6 PM

There might be slight changes in the calendar. Please, call Father Sasa to verify the schedule.

This Month in Orthodoxy
http://www.atlantaserbs.com/learnmore/ThisMonthInOrthodoxy-August.htm

CHURCH BOARD 2009 Church Board President Carol Chatham 1st Vice President Dragan Opacic 2nd Vice President Slavko Kapetanovic Secretary Marijana Surla Financial Secretary Manuela Mileta Treasurer Olivera Ninkovic MEMBERS AT LARGE Miroslav Misic Momir Mrsic Sinisa Ninkovic Borislav Grba

SERBIAN SISTERS CIRCLE - BOARD 2009 President: Jovanka Loncaric Vice President: Milana Vujic Saulnier Secretary: Maja Radovic Treasurer: Mirka Sundic NADZORNI ODBOR Member: Danijela Culum Member: Vesna Gambiroza Member: Ankica Misic