U ovom broju / In This Issue:

• SLAVA SVETI PETAR I PAVLE / SLAVA ST. PETER AND PAUL
• Piknik / Turnir u Kosarci / Picnic / Basketball Tourname
• Kolo Sestre - meeting and luncheons
• THE HOLY, GLORIOUS AND ALL-PRAISED LEADERS OF THE APOSTLES, PETER AND PAUL
• Мученици Христови
• СВЕТИ ОЦИ О ХРАМУ, СВЕТИ ОЦИ О ПОКАЈАЊУ
• МОЛИТВА СВЕТОГ ЈЕФРЕМА СИРИНА, МОЛИТВЕ ПОСЛЕ СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА
• Манастири - Цркве/ Monasteries and churches
• This Month in Orthodoxy
• Church Calendar for February 2009
• Church Board / Kolo Sestre

SLAVA SVETI PETAR I PAVLE
Draga braco i sestre,
Nasa parohija organizuje proslavu Slave na nasem Crkvenom posjedu u nedjelju 12. jula. Kao i svake godine proslava ce biti velika i organizovana na najvecem mogucem nivou. Uz obilje hrane i pica, pripremili smo prigodan program sa muzikom uzivo i jos mnogo toga. Molimo sve vas koji mozete pomoci organizaciju proslave Crkvene Slave novcano ili vasim trudom i radom, da se javite nasem svesteniku ili nekom od clanova Odbora.
Unaprijed hvala.

Piknik / Turnir u Kosarci
Pozivamo vas da nam se pridruzite na pikniku i turniru u kosarci.
Gdje: Crkveni Posjed
Kada: Nedjelja 26. juli 2009 u 12:00 pm
Pripremicemo ukusan rostilj i pice. Ako zelite da ucestvujete na turniru, molimo vas da nam se sto prije javite da na vrijeme napravimo spisak i raspored: 404.446.5353 & 770-364-8366. Ucesce na turniru je $5 po igracu. Pobjedniku slijedi nagrada. Sav profit ce biti doniran nasoj Crkvi.

Kolo Sestre Lunch/Rucak - July 12th, 2009 Slava and August 30th, 2009

Zahvaljujemo se: Svima koji su pomogli proslavu Vidovdana kod nase crkve.

Big Thank you to everyone who helped with Vidovdan's celebration

THE HOLY, GLORIOUS AND ALL-PRAISED LEADERS OF THE APOSTLES, PETER AND PAUL

THE HOLY APOSTLE PETER (June 29/July 12)

Peter was the son of Jonah and the brother of Andrew, the First-called. He was of the Tribe of Simeon from the town of Bethsaida. He was a fisherman and, at first, was called Simon but the Lord was pleased to call him Cephas or Peter: "And he brought him to Jesus. And when Jesus beheld him, He said, You are Simon the son of Jonah: you shall be called Cephas, which is by interpretation, a rock" (St. John 1:42). He was the first of the disciples to clearly express faith in the Lord Jesus saying: "Thou art the Christ, the Son of the living God" (St. Matthew 16:16). His love for the Lord was great and his faith in the Lord gradually strengthened. When the Lord was brought to trial, Peter denied Him three times but after only one glance into the face of the Lord, Peter's soul
was filled with shame and repentance. After the descent of the Holy Spirit, Peter appears as a fearless and powerful preacher of the Gospel. Following one of his sermons in Jerusalem, three-thousand souls converted to the Faith. He preached the Gospel throughout Palestine and
Asia Minor, throughout Illyria and Italy. Peter worked many powerful miracles; he healed the sick, resurrected the dead; the sick were healed even from his shadow. He had a great struggle with Simon the Magician who proclaimed himself as god but in reality Simon was a servant of Satan. Finally, Peter shamed and defeated him. By order of the evil Emperor Nero, Simon's friend, Peter was condemned to death. Installing Linus as Bishop of Rome, counseling and comforting the flock of Christ, Peter proceeded joyfully to his death. Seeing the cross before him, he begged his executioners to crucify him upside down for he considered himself unworthy to die as did his Lord. Thus the great servant of the Great Lord reposed and received the wreath of eternal glory.

THE APOSTLE PAUL (June 29/July 12)

Paul was born in Tarsus of the tribe of Benjamin. At first, he was called Saul, studied under Gamaliel, was a Pharisee and a persecutor of Christianity. He was miraculously converted to the Christian Faith by the Lord Himself Who appeared to him on the road to Damascus. He was baptized by the Apostle Ananias, was called Paul and numbered in the service of the great apostles. With a fiery zeal, Paul preached the Gospel everywhere from the borders of Arabia to Spain, among the Jews and among the Gentiles. He received the title "Apostle to the Gentiles." As horrible as his sufferings were, so much more was his super human patience. Throughout all the years of his preaching Paul, from day to day, hung as one on a weak thread between life and death. Since he fulfilled all days and nights with labor and suffering for Christ, since he organized the Church in many places and since he attained such a degree of perfection he was able to say: "It is now no longer I that live, but Christ lives in me" (Galatians 2:20). Paul was beheaded in Rome during the reign of Emperor Nero at the same time as the Apostle Peter.

Мученици Христови

У Име Оца и Сина и Светога Духа,
Сваки човјек тражи Истину у којој ће пронаћи себе и открити тајну смрти. Без обзира на припадност између мноштва разних нација сваки народ, као и сваки појединац – имамо различита увјерења и обично једну звијезду водиљу која даје мото нашем животном путу. Неко пије воду са једног извора, други са другог, а мало људи пије чисту воду са Живоносног Извора. Срећни су они који имају дар да наслијеђују од својих отаца пут који води ка Живоносном Источнику. Срећни су они који имају Истину, једну и Једину. Мирни су они који живе у увјерењу да је Господ наш оваплотио се од Пресвете Богомајке, извршио Своју Божанску мисију и васкрсао у „трећи дан по писму“.
То је Наука над наукама. То Је Јеванђеље Христово. То је Истина. Господ Христос је ријешио загонетку смрти својим васкрсењем. Побједио је смрт и највећег нам непријатеља – ђавола, подарио нам дар вјечне заједнице са Њим, и то кроз наш слободан одабир. Којем ћемо се привољети царству? Земаљскоме? Или небескоме? Да ли хоћемо Бога или мамона? Све од нас зависи. Нема предодређености. Судбина не постоји. Постоји Божије Свезнање и Његов Промисао, јер пред њим је вријеме као једна линија са почетком и крајем и Он Један и Једини све зна, и нема тајне скривене пред Њим. Зато Му ми, који пијемо воду са Живоносног Источника, приносимо хвалу. Увијек Га хвалимо. Било шта да нас задешава ми се дивимо Промислу нашег Творца, јер све што нам даје, дарује из Љубави своје, јер Бог наш је Љубав, и ми можемо само да се дивимо старању Оца небескога за дјецу непослушну.
„Докле ћу вас трпити“, пита нас Господ наш Исус Христос, јер док постојимо опиремо Му се, без обзира што нам је показао славу Своју, славу Јединородног Сина Божијег. Истражујемо, распитујемо се, тражимо чудо. Тражимо да „видимо“, „опипамо“, да „се увјеримо“. А шта ти треба по дану да тражиш свјетлост? Шта ти треба поред цвијета да тражиш кићење? Шта нам треба чудо поред Свете Литургије, на којој Дух Свети освећује Часне Дарове и ми, који се причешћујемо, примамо Тијело и Крв Христову. Тражимо Бога поред Цркве. Тражимо хљеба поред погаче.
„Роду овоме поквареноме, неће се дати знака“, говори Спаситељ и Месија. Осим знака Јонинога. Осим Васкрса. Значи осим највећег знака, другога нам се неће дати. Христос је васкрсао из мртвих, смрћу смрт побједио и онима у гробовима живот даровао.
Ето највећег знака, нама, свим људима, који кратко дејствујемо јер живот нам вријеме брзо остари и за час наша љепота нестаје и као цвијет травни, отпадне и губи се. Али ријеч Господња остаје во вијек.
Зато драги Православци, заблагодаримо Господу на свему. Хвала Му што нас је родио у Његовој Цркви. Колико има оних који су рођени у лажима и у заблудама живе? То је Божија тајна која ће бити откривена када нестане времена.
Ми, који смо рођени у Православљу дужни смо да право славимо Бога, како нас наша Света Црква учи. Да љубимо сав свијет. Бога да волимо изнад свега и ближње као саме себе. Да свједочимо онима који су рањени сатанском науком љубав распетог за нас Господа Христа, и да и они приме „радосну вијест“, да не живе у помрчини, у „сјени смртној“. Наша хришћанска дужност јесте да спасавјући себе спасавамо и оне пропале у муљ заблуда, и да им пружамо руку, а не да их осуђујемо на пакао јер осуђујући њих осуђујемо себе. Љубећи њих, спасавамо себе, и љубећи непријатеље наше отварамо и њима и себи врата кроз која се ходи у рај.
То су Мученици знали. Зато се нису бојали. Приклањали су своје вратове. Жалили своје мучитеље. И док су год постојали настојали да одврате безбожне Богу, невјерне Истини, острашћене – бестрашћу, палог човјека – икони. А сами су били иконе и живи извор Христове воде од које се не жедни. Они који су њих погубили себе су погубили, како вели наш Свети Николај Жички. Пут Голготе је пут Васкрсења. Пут Христов је пут побједе. Јер Он побјеђује физичке законе, Он хода по води и они који су крштени у Име његово, у име Оца и Сина и Светога Духа, саумиру али и саваскрасвају са Њим.
У слабостима нашим сила се Христова проказује, јер ми смо пред безбожним свијетом луди Христа ради, а они који себе проглашавају мудрима, њихова мудрост је лудост пред Господом. Наша слабост јесте слабост Светог Серафима Саровског, који је одложио своју сјекиру пред разбојницима, спустио своје снажне руке и приклонио своју главу Господу. Разбојници су га обогаљили, али он је њих спасио својом кротошћу и љубављу, јер им је показао Силу Христа Господа. Шта би било да се он супроставио разбојницима и он њих физички побједио? Учинио би оно, како каже Спаситељ, што и лицемјери и фарисеји. Јер и они позајмљују када очекују да ће им се вратити. А, онај ко позајмљује Богу, Бог ће му вратити. Свети Серафим је примањем страдања показао позајмљивање без враћања, јер је позајмио Богу, и Бог му је дао да се разбојници покају и прихвате науку којом се Свети Серафим обогатио- Јевађеље Христово. Ето формуле спасења. Ето примјера како требамо чинити и чему се требамо надати. Ко тебе каменом, ти њега хљебом, и не секирај се. Бог ће те благословити и осјетићеш ти то. Не сумњај ни мало. Кад те мрзе- благосиљај, кад те шамарају окрећи други образ, кад те успрогоне иди с њима, јер „блажени сте када вас успрогоне и метну свакојаке рђаве ријечи на вас Мене ради“- рече Онај Који Јесте. „Не бој се мало стадо“. И то нам поручи Бог. Не бој се. Не бој се силе земаљске, не бој се безакоња. Не бој се ђавола и његових слугу. Не бој се за своје тијело. Не бој се за свој живот. Јер ко жели спасити живот изгубиће га, а онај ко страда у Име Христово спасиће се. Јер може неко и одрећи се Христа и сачувати од вјенца мученичнког, као онај отпадник од Свете четрдесеторице Мученика. Напусти своју браћу из смрзлог језера, јер ђаво га преласти и превари, и отиде да се угрије код ватре, али чим приђе умрије и изгуби спасење, а један војник који је био праведног живота угледа спремљених четрдесет вијенаца на небесима за Свету четрдесеторицу и отиде без страха, скинувши старо одјејаније и обукавши се у Христа, предаде тијело смрти а душу вјечној радости у заједници Свете Тројице. Зато су Мученици велики пред Господом. Свједоци су то свијету највећи. Војсковође људима пред сатаном. Мученици су понијели Христов Крст на својим плећима, примили муке Христове, и умријели смрћу Његовом, и саваскрли са Њим у Царству Божијем. Отуда их ми толико поштујемо и молимо. Молимо се светим Мученицима, као онима који су близу Господу, да нас услише и подаре да без страха ходимо путем њиховим јер то је пут корака Спаситеља нашег.
И између множине рода људскога, и наш род Српски јесте мученицима накићен. Као бадњак окићен лишћем. Као славски колач, који је унакрст пресјечен и заливен вином, тако је Српски род, пресјечен крстозрачно и заливен крвљу мученика, који све нас повукоше инерцијом духовном ка Ономе Који Јесте: Свети Бог, Свети Крепки, Свети Бесмртни, да нас помилује. Коме дајемо славу: Оцу и Сину и Светоме Духу.
Гдје и како је страдао Српски народ? Страдао је гдје га год има. И на истоку и на западу и на сјеверу и југу. И у Отаџбини, и с лијеве и с десне стране Дрине, и на Ибру и преко, и на Корани ријеци и на сињем мору. Али није само тамо него и овамо, гдје смо ми, њихова дјеца. И у овом граду пострадаше дивни изданци лозе Христове, господштина Српска, најелеитнији дио Краљевине Србије, пострада и у овом граду Оснабрику. Довели су их 5000. као овце на заклање. Мучили их глађу и жеђу. И многи су тако скончали животе своје, остајућ у вјери Светосавској, до краја. А када 1944. године 6. децембра бацаше бомбе из ваздуха, они који нам рекоше да су наши савезници, пострада од њих 116. дивних Срба Светосаваца, и придружише се својим саборцима од 1389. године, па до 1459. на Смедереву пострадалим, свим мученицима у пет стотина година година дугом ропству безбожницима, као и чистим душама које у Јасеновцу побише, те оном мноштву мученика које предводи Првомученик архиђакон Стефан, заједно са Светим Великомучеником и Побједоносцем Георгијем и царем Лазарем косовским, хору Мученика Христових који се спасише. Јер они су изгубили животе али спасили душе. Њихова слава јесте ваистину бесмртна! Они су свјетлост свијету.
Као што је Свети отац наша Сава из мрака карејске пећине засијао од Египта до Србије, тако Мученици сијају од Оснабрика до Косова распетога. Тако они вапију пред Господом, као крв Авељова, невиношћу својом тумаче и освјетљавају свима нама и цијелом свијету Васкрсење и коначну побједу Доброг над Злим.
Јер мученици побједише мучитеље. Вјечност ће укинути вријеме. Господ свезати сатану.
Зато, драга браћо и сестре, не бојмо се да ходамо стопама Христовим, стопама Голготе, да корачамо лагано уз Христа, и Његовог Светог Георгија, као и нашу родбину, јер сваки Србин има рођака Мученика.
Господ је већ побједио. Останимо вјерни Њему и Цркви Његовој, нашој Мајци Српској Православној Цркви, да би се побједницима позвали на крају.
И сада завапимо сви: Сви Свети Мученици и Новомученици молите Бога за нас! Амин.
О. Симон Ј. Туркић

СВЕТИ ОЦИ О ХРАМУ
У храм улази као у небо. У њему не говори и не мисли ни о чему земаљском (Нил Синајски)
Вријеме проведено у храму јесте извор свих добара (љепоте душевне). Са тргова, утакмица, приредаба и других скупова ми се кући враћамо оптерећени мноштвом брига, жалости ... Излазећи из храма, ми смо напојени духовном красотом, коју ништа не може уништити. (Јован Златоусти).

СВЕТИ ОЦИ О ПОКАЈАЊУ
Покајање је обнова крштења, завјет са Богом да ће се водити нови живот. Покајање је помирење са Господом ... Покајање је почетак спасења (Јован Лествичник).
Покајање – то су врата која човјека изводе из таме и уводе у свјетлост ... Ко се не каје – гријеши ... (Симеон Нови Богосл.)
Покајање није ништа друго до васкрсење духовно. Док човјек живи у гријесима, он је тијелом жив, а духом мртав; јер нема у својој души Бога, који је живот и извор живота (Тихон Задонски)

МОЛИТВА СВЕТОГ ЈЕФРЕМА СИРИНА

Господе и Владико живота мога, дух лености, мрзовоље, властољубља и празнословља, не дај ми.
Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави
даруј ми, слузи Своме.
О, Господе Царе, даруј ми да сагледам грехе своје и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

МОЛИТВЕ ПОСЛЕ СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА
Владару Христе Боже, Царе векова и творче свега, благодарим Ти за сва добра која си ми дао и за причешће пречистим и животворним Тајнама Твојим. Молим Те, Благи и Човекољубиви, сачувај ме под кровом Твојим и у сенци крила Твојих, и даруј ми да се чистом савешћу до последњег даха свог достојно причешћујем Светињама Твојим на отпуштење грехова и на живот вечни. Јер си Ти хлеб живота, извор светиње, давалац добара, и Теби славу узносимо са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

CHILDREN IN CHURCH

We all know the gospel story of Christ and the children: Then they brought little children to Him, that He might touch them; but the disciples rebuked those who brought them. But when Jesus saw it, He was greatly displeased and said to them: "Let the little children come to Me and do not forbid them, for of such is the kingdom of God" (Mark 10:13-15). Christ's disciples forbade parents with children to come near Him, fearing that the children will somehow disturb the Lord. They thought, as many of us do today, that children and infants are not able to assimilate spiritual things. How did Christ react to this? He became indignant. He was greatly displeased. We know that the meek and longsuffering Christ became indignant only when truth was suppressed by delusion, for instance: the hypocrisy of the Pharisees, the desecration of the temple by the money-changers etc. And the truth is certainly that which the Lord Himself teaches us: of such is the kingdom of God. And embracing the children, He placed His hands on them and blessed them. Take note when reading this short segment from the Gospel, that the children were brought to Christ, they were too young to even be led to Him, let alone come to Him by themselves. The message to Christians is clear: bring your Children to Christ, bring them to Church, baptize them, have them commune the Holy Mysteries, bring them in your arms while they are still infants, that they might with their simple five senses assimilate the beauty of the Father's House: the holiness of the icons, the piety of the chanting, the sweet smell of incense, the taste of the prosphora, the prayerful silence of the congregation and the presence of familiar faces all gathered in communal prayer. Even the youngest children instinctively strive towards God and are more receptive than adults to goodness and Divine grace. We must nurture in them the feeling that they are in their Father's House. That feeling will not be conceived within them of its own accord, if we do not guide them to it, if we do not bring them to Church.

Much is expected of Orthodox parents and a Christian upbringing of children is an ascetic podvig of its own kind. Part of the Christian upbringing is also teaching your child how to behave in Church. If a child quietly moves through the Church, or if a baby "sings" occasionally, it certainly does not disrupt the services, but is a part of the general atmosphere of the Church as a large family. Naturally, if there is a real disruption, such as loud crying or talking, the parent will, according to his or her own discretion, take the child out of the church or react appropriately. The easiest and most natural way to teach a child how to behave in church is by bringing them to all services, to stay with them from the beginning to the end and to teach them by our own example. We must behave in a Christian way and follow all of the Church's commandments not only during services, but also at every moment of our lives and in every place.

No man can serve two masters and our inconsistency will certainly confuse our children and sooner or later have a negative impact on them, if in Church we behave as "pious Christians" and elsewhere as "people of this world."

And so, again: bring your children to church. No Christian is indifferent to the scene presented by a crowd of children all waiting in line to receive the Holy Mysteries: some are quiet, some unruly, some are carried in their parents' arms, some take their first tottering steps towards the Holy Cup, having barely learned how to make the sign of the Cross and pronounce the sweet name of our Lord, while in the older ones one can already discern an adult Christian. But on each and every one of those angelic faces one can see, without exception, pure childlike joy, complete trust and staunch faith in the Divine grace they are about to receive. If it should happen, later in life, that their faith weakens, and they fall away from God and the Church due to many temptations and the immorality of today's world, God will not abandon them, as He never abandons a person who carries deep within him the seeds of goodness. When something frightening befalls them, and they begin to recognize their own limitations and helplessness, as they reflect on the purpose of life, long forgotten memories of their Father's House will re-awaken in them and the grace of God will once again touch their souls to take them back to the right Path, the only one which leads to salvation.

Манастири - Цркве/ Monasteries and churches

The Monastery of Simonos Petras

The monastery is located on the south-west shore of the Athos peninsula. It was built by Saint Simon in the beginning of the 14th century on a sheer cliff rising 230 meters above the sea.
It occupies thirteenth rank in the hierarchical order of the twenty Athonite monasteries. It is inhabited by 80 monks (1990) and is coenobitic (communal).
Its majestic building is seven-storeyed. It has thrice been destroyed by fire, in the 14th and 17th centuries and in 1891. Most of the monastery’s documents, books, liturgical vessels and chrysobulls were destroyed in the fire, while the most recent disaster burnt down the katholikon and the library.
The monastery’s rebuilding began in 1891 aided by the generosity of the Russian Tsars. The katholikon is dedicated to the Birth of Christ, maintains the Athonite architecture and contains certain parts of the old building. It is a small church and it is not frescoed yet.
The monastery features four chapels inside its precinct and eight more outside. Within the predinct are the chapels of Saint Mary Magdalene, Saint Charalambos, the Archangels and Saint George.
The treasury and the library do not feature noteworthy treasures of the past due to the numerous disasters, but today’s library is admirably organised and features modern books and periodicals related to the sciences.

The Monastery of Zographou

The monastery of Zographou is located at the south-west side of the peninsula. It was built during the tenth century by the monks Moses, Aaron and John from Ohrid. It is dedicated to Saint George. In the Late Byzantine period, the monastery was destroyed by Catalan pirates and rebuilt with the support of the Paleologan dynasty, as well as that of rulers of eastern Europe.
It occupies the ninth rank in the hierarchical order of the twenty Athonite monasteries. It is inhabited by 15 monks (1990) and is coenobitic (communal). Its monks are all Bulgarian, since 1845, and the services are performed in Bulgarian.
Today’s katholikon is a building erected in the 19th century, although it follows the usual Athonite triple-apsed plan. It was frescoed in 1817. The monastery features eight chapels within the precinct, and eight more outside. These chapels are dedicated to Virgin of Akathistos, to the Saints Cyril and Methodius, to the Trasfiguration, to the Saint John the Baptist, to the Saint Demetrios, to the Saints Cosmas and Damian, to the Forty Martyrs and to the Archangels.
North-west of the Katholikon is the Phiale for the blessing of the waters. Just opposite of the Katholikon is the refectory, built into the west wall of the monastery.
The library is located in the monastery’s tower. It features rare manuscripts, Greek and Bulgarian codices, and 10,000 printed books in Greek and the Slavic languages. Its most prized treasure is the codice 1, which contains Bulgaria’s first history, written by the monk Paisios in 1745.

Manastir Poganovo

The monastery of Poganovo was constructed around 1390 as an endowment of the mighty Serbian noble, Master (Gospodin) Konstantin and his daughter Jelena, who later married the Byzantine Emperor and became mother to the last two emperors John VIII and Constantine XII.
Master Konstantin, who ruled the area of Eastern Serbia and Macedonia at that time, was soon forced to fulfil his vassal duties to the Turks – he died fighting on the Turkish side against the Hungarian King in 1395 along with the legendary hero Marko Kraljević. Because of the chaotic political conditions that ensued and the Turkish takeover of Konstantin’s lands, the temple was left unpainted until 1499.
The monastic church is dedicated to Saint John the Theologian. It is a modest edifice that keeps to some of the innovations of the Morava School, for instance a large bell tower above the narthex.
The porch in front of the entrance dates back to the 19th century, as do all other living quarters of the monastery, some of them being excellent examples of local folk architecture. Of special interest are the fresco paintings done by masters from Northern Greece. These are considered to be true masterpieces of the time. The depicted characters are marked with distinguishing individuality, which can also be credited to the influence of late Gothic painting.
The monastery is situated at the very entrance of the impressive canyon of the river Jerma that finds its way between Vlaška and Greben mountains.

Манастир Поганово

У клисури реке Јерме властелин Константин је, већ у време сукоба са Турцима непосредно пред губитак државне независности, основао манастир са црквом посвећеном св. Јовану Богослову. Храм је грађен као триконхос сажете основе, са седмостраним тамбуром куполе. Над припратом је спратна јединица, а над њом четворострана кула звонара. Начином преласка из квадратне основе у прстен куполе погановска црква показује специфична конструктивна решења, ћелијастим зидањем ломљеним каменом и опеком остварена је декоративност, док је секундарна пластика веома скромна, нетипична за грађевине моравске скупине. Црква је живописана тек 1499, док је припрата остала без сликаног украса. Својом иконографском садржином зидне слике откривају високу богословску обавештеност како наручилаца тако и сликара, а према сликарским квалитетима приписују се значајној и плодотворној сликарској радионици која је образовање стекла у Костуру. Изузетна двострана икона с краја XIV века и иконостас из 1622. чувају се у Софији. Трем пред црквом и грађевине у порти свој данашњи живописни изглед дугутују великој обнови из 1876. Имајући Поганово за узор, у познојим временима се у овој области оформила читава скупина цркава које понављају карактеристичне елементе архитектуре прототипа. Конзерваторски и рестаураторски радови на цркви, мутваку и конаку изведени су између 1966. и 1974.

Calendar

Divine Liturgies on Sundays and Feastdays at 10am. Svete liturgije pocinju svake nedelje i praznikom u 10am.

Vespers Services on Saturdays at 6pm - Vecernje Molitve svake Subote pocinju u 6 PM

There might be slight changes in the calendar. Please, call Father Sasa to verify the schedule.

This Month in Orthodoxy
http://www.atlantaserbs.com/learnmore/ThisMonthInOrthodoxy-July.htm

CHURCH BOARD 2009 Church Board President Carol Chatham 1st Vice President Dragan Opacic 2nd Vice President Slavko Kapetanovic Secretary Marijana Surla Financial Secretary Manuela Mileta Treasurer Olivera Ninkovic MEMBERS AT LARGE Miroslav Misic Momir Mrsic Sinisa Ninkovic Borislav Grba

SERBIAN SISTERS CIRCLE - BOARD 2009 President: Jovanka Loncaric Vice President: Milana Vujic Saulnier Secretary: Maja Radovic Treasurer: Mirka Sundic NADZORNI ODBOR Member: Danijela Culum Member: Vesna Gambiroza Member: Ankica Misic