U ovom broju / In This Issue:

• + Mirka Shundich (11/11/1936 - 11/1/2009)
• Kolo Sestre Lunch/Rucak - November 15th, 2009
• The Fasting Rules for Nativity Fast
• Nedeljna Skola Za Djecu – Pocela sa radom/ Sunday School for Kids – Started
• Folklor
• Свети апостол Јаков, брат Господњи 05.11.2009, Свети мученик Димитрије 08.11.2009, Свети краљ Милутин 12.11.2009, Свети Козма и Дамјан - Врачеви 14.11.2009, Свети великомученик Георгије - Ђурђиц 16.11.2009, Свети архистратиг Михаил и остале Силе небесне бестелесне 21.11.2009, Свети мученик Стефан Дечански, краљ српски 24.11.2009, Свети Јован Милостиви 25.11.2009, Свети Јован Златоуст 26.11.2009, Свети апостол Филип 27.11.2009, Свети апостол Матеј Јеванђелист, Свети Григорије Чудотворац, епископ неокесаријски 30.11.2009
• The Nativity Fast
• Манастири - Цркве/ Monasteries and churches
• This Month in Orthodoxy
• PROSLAVA SESNAESTE GODISNJICE NASE PAROHIJE/ CHURCH 16th ANNIVERSARY CELEBRATION
• Church Calendar for November 2009
• Church Board / Kolo Sestre

Dana 1. novembra 2009. godine preminula je +Mirka Shundich, voljena i postovana clanica nase srpske zajednice u Atlanti. Dugogodisnji stanovnik Mariete, Georgia, clan i osnivac Srpske Pravoslavne crkve Svetih Apostola Petra i Pavla u St. Petersburgu u Atlanti, Georgia , clanica izvrsnog odbora Crkvene uprave, Kola Srpskih Sestara (KSS) i uprave crkvenog hora St. Petra i Pavla. Za sobom ostavlja brata Nika i njegovu suprugu Rosell iz Terrace Park, Ohajo i u Floridi necake Lynn, Susan, i Andrew i necaka Petra. Osim toga, necake Lorri (Santa Monica), Rebecca (Cincinnati), Jenifer (Charlottre) i necaka Stevana (Chicago). Predivna dama, odana hriscanka, darezljivog duha, omiljena medju mnogobrojnim prijteljima.

Cetrdesetodnevni pomen - Parastos ce se davati u nasoj crkvi Svetih Apostola Petra i Pavla u Atlanti 13. decembra 2009. odmah posle Liturgije. Molimo vas da nam se pridruzite i svojim prisustvom uvelicate odavanje pomena zivotu i radu nase drage i velikodusne Mirke Shundich.

Sve informacije o sahrani i organizovanom putu u Cincinnati, OH mogu se naci na ovoj stranici:
http://www.atlantaserbs.com/Memorial-Mirka.htm

+Mirka Shundich, beloved and respected member of our Serbian parish in Atlanta , passed away on November 1, 2009. Long-time resident of Marietta, Georgia; a founding member of Sts. Peter & Paul Serbian Orthodox Church in Atlanta, Georgia; officer of the Church Executive Board, Kolo Srpskih Sestara (KSS) Board and Sts. Peter & Paul Choir Board. Survived by brother, Nick, and wife, Rosell, of Terrace Park, Ohio, and Florida nieces Lynn, Susan, and Andrea and nephew Peter. Also, Shundich family nieces Lorri (Santa Monica), Rebecca (Cincinnati), Jennifer (Charlotte) and nephew Steve (Chicago). A remarkable lady, devout Christian, generous of spirit, with countless friends.

Please join us this Sunday, December 13, 2009 after the Liturgy, at the St. Peter & Paul Serbian Orthodox Church for a 40-Day Memorial Service for +Mirka Shundich, for her work and her generous, devoted and remarkable spirit.

All information about the funeral and organized trip to Ohio you can find on this page:
http://www.atlantaserbs.com/Memorial-Mirka.htm

Kolo Sestre Lunch/Rucak
Dragi parohijani,
Pozivamo vas da 15. novembra dodjete u nasu crkvu. Starjesina manastira Resaca (koji se nalazi na sjeveru Dzordzije), jeromonah Nazarije ce zajedno sa nasim svestenikom da sluzi Svetu Liturgiju u 10.sati ujutro. Jeromonah Nazarije ce da donese iz manastira u nasu crkvu cudotvornu i mirotocivu ikonu Presvete Bogorodice. Poslije svete Liturgije bice pripremljen i rucak od strane Kola srpskih sestara. Nadamo se da cete doci da se zajedno pomolimo nasem Gospodu i Spasitelju Isusu Hristu i Presvetoj Bogorodici.
Bog vas blagoslovio
Svestenik Sasa Turkic

We are collecting the items for the monastery, and we asked all our sisters and parishioners to bring it for donation this coming Sunday the 15th when Father Nazarios will come and bring us the miraculous icon of our Blessed Lady. This is the letter from Father Nazarios:

Dear Father Sasa,

Christ is in our midst!

I thank you and your parishioners in advance for your kindness and generosity. The following are items which are frequently used by our brotherhood:

olive oil, vegetable oil, Manischewitz concord grape wine, powder or liquid laundry detergent, paper towels, toilet paper, kleenex tissues, Dow bathroom cleaner, bleach, rice, bottled juice, bottled water, tuna, meatless spaghetti sauce, various canned fruits and veggies, 2-cycle small engine oil, 55 gallon trash bags,

This is all I can think of Father. May you all be blessed!

Yours in Christ,

Father Nazarios and the brethren

The Fasting Rules for Nativity Fast

November 27 - Strict Fast (Bread, Vegetables, Fruits)
November 28, 29 - Fish Allowed
November  30 - Food without Oil

December 1, 3, 4, 5, 6, 8, 10, 12, 13, 15, 17, 19, 20, 26, 27 - Fish Allowed
December 2, 9, 11, 16, 18, 23, 25, 30 - Strict Fast (Bread, Vegetables, Fruits)
December 7, 14, 21, 28 - Food without Oil
December 22, 24, 29, 31 - Food with Oil

January 1, 4 - Strict Fast (Bread, Vegetables, Fruits)
January 2, 3, 6 - Food with Oil
January 5 - Food without Oil

Свети апостол Јаков, брат Господњи 05.11.2009
Назива се братом Господњим зато што је био син праведног Јосифа, обручника Пресвете Богородице. Када праведни Јосиф беше при смрти, он раздели имање своје синовима својим, па хтеде оставити један део и Господу Исусу, сину Пресвете Деве Марије; али се сва браћа овоме успротивише не сматрајући Исуса братом својим. Јаков љубљаше веома Исуса, и изјави, да ће Га он узети на свој део. И зато се он назива братом Господњим. Јаков од почетка беше привржен Господу Исусу. Према предању он је и у Мисир ишао са Пресветом Девом и Јосифом онда када је Ирод тражио да убије новорођенога Цара. Чим је чуо науку Христову, свети Јаков почео је по њој живети. За њега се вели да целога живота није јео масти ни зејтина, него да је живео само о хлебу и води. И био је девственик до краја живота свога. Много је бдио ноћу и Богу се молио. Господ га убројао у својих седамдесет апостола. По васкрсењу Своме славноме Господ Исус њему се јавио нарочито, као што сведочи свети апостол Павле (1. Кор 15, 7). Био епископ у Јерусалиму тридесет година, и ревносно управљао црквом Божјом. По указању Господа саставио прву Свету литургију, која је била сувише дуга за доцније хришћане, те су је морали скраћивати свети Василије Велики и свети Јован Златоуст. Обратио многе Јевреје и Јелине у веру Христову. И сами неверни Јевреји дивили су се његовој праведности, и називали су га Јаковом Праведним. Но када дође за првосвештеника Анан, он са другим старешинама јеврејским умисли убити Јакова као проповедника Христова. Једном о празнику Пасхе, када се беше много народа сабрало у Јерусалиму, рекоше му старешине, да се попне на кров од храма и да говори против Христа. Свети Јаков се попе и поче говорити народу о Христу као Сину Божјем и истинитом Месији, о Његовом васкрсењу и Његовој вечној слави на небесима. Разјарени свештеници и старешине гурнуше га с крова те паде и много се повреди, но још би у животу. У том притрча неки човек те га удари по глави тако силно, да му мозак изађе из главе. И тако сконча мученичком смрћу овај преславни апостол Христов и пресели се у Царство Господа свога. Беше Јакову шездесет три године када пострада за Господа свога.



Свети мученик Димитрије 08.11.2009
Овај славни и чудотворни светитељ роди се у граду Солуну од родитеља благородних и благочестивих. Измољен од Бога од бездетних родитеља, Димитрије беше јединац син њихов, због чега би с великом пажњом однегован и васпитан. Његов отац беше војвода солунски; па кад му отац умре, цар постави Димитрија за војводу на место оца. Поставивши га за војводу, христоборни цар Максимијан нарочито му препоручи да гони и истребљује хришћане у Солуну. Но Димитрије не само не послуша цара, него, напротив, јавно исповедаше и проповедаше Христа Господа у граду Солуну. Чувши то цар веома се огорчи на Димитрија, па када се једном враћаше из рата против Сармата, цар Максимијан сврати у Солун нарочито, да ствар испита. Призва, дакле, цар Димитрија војводу и испитиваше га о вери. Димитрије јавно пред царем призва да је хришћанин, и уз то још изобличи царево идолопоклонство. Разјарени цар баци Димитрија у тамницу. Знајући шта га чека, Димитрије уручи све своје имање своме верноме послушнику Лупу, да разда сиротињи, и оде у тамницу весео, што му предстојаше страдање за Христа Господа. У тамници му се јави ангел Божји и рече му: „Мир ти, страдалче Христов, мужај се и крепи се!”После неколико дана посла цар војнике у тамницу да убију Димитрија. Војници нађоше светитеља Божјег на молитви, и избодоше га копљем. Тело његово узеше хришћани потајно и сахранише чесно. Из тела страдалца Христова потече целебно миро, којим се многи болесници излечише. Ускоро над моштима би подигнута мала црква. Неки велможа илирски Леонтије бејаше болестан од неизлечиве болести. Он притече моштима светог Димитрија с молитвом, и би потпуно исцељен. Из благодарности подиже Леонтије много већу цркву наместо старе. Светитељ му се јави у два маха. Када цар Јустинијан хтеде пренети мошти светитељеве из Солуна у Цариград, искочише пламене искре од гроба и чу се глас: „Станите, и не дирајте!”И тако мошти светог Димитрија осташе заувек у Солуну. Као заштитник Солуна свети Димитрије много се пута јављао и много пута спасао Солун од велике беде. Чудесима његовим броја нема. Светог Димитрија сматрају Руси покровитељем Сибира, који је освојен и Русији присвојен 26. октобра 1581. године.


Свети краљ Милутин 12.11.2009
Син Уроша И и краљице Јелене, и брат Драгутинов. Много ратовао бранећи веру своју и народ свој. Ратовао је против Михаила Палеолога зато што је овај био примио унију и присиљавао све народе балканске и монахе атонске - да и они признаду папу. Ратовао против Шишмана, цара бугарског и Ногаја, цара татарског, да би земље своје одбранио. Сви ратови његови били су успешни, јер се непрестано Богу молио и у Бога уздао. Сазидао преко четрдесет цркава. Осим оних у својој земљи, као: Трескавац, Грачаница, Свети Ђорђе у Нагоричу, Света Богородица у Скопљу, Бањска итд., он је зидао цркве и ван своје земље, у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму, у Светој Гори. Упокојио се у Господу 19. октобра 1320. године. Тело његово показало се ускоро нетљеним и чудотворним. Као такво оно и данас почива у Софији у цркви Светога краља.




Свети Козма и Дамјан - Врачеви 14.11.2009
Бесребреници и чудотворци. Браћа по телу и по духу, родом негде из Азије, од оца незнабошца и мајке хришћанке. По смрти оца, њихова мајка, Теодотија, посвети све време и труд, да синове своје васпита и подигне као истините хришћане. И Бог јој поможе, те синови њени израстоше као две слатке воћке, и као два светилника света. Беху научени лекарској вештини, и бесплатно помагаху болесним, не толико лекаријама колико именом Господа Исуса Христа. И беху прозвати безмездним врачима, тј. бесплатним лекарима, јер бесплатно лечише и тако испунише Христову заповест: „Забадава сте добили, забадава и дајите”(Мт 10, 8). Толико беху опрезни у бесплатном лечењу људи, да се Козма истински наљути на брата свог Дамјана, што овај узе три јајца од неке жене Паладије, и нареди Козма, да после смрти његове не сахране га до брата му Дамјана. У ствари Дамјан свети не узе та три јајца као награду за то што он исцели болесну Паладију, него што га ова закле Пресветом Тројицом, да узме та три јајца. Ипак по смрти њиховој, у месту Фереману, беху заједно сахрањени сходно откровењу Божјем. Беху ова браћа света чудотворци велики и за живота и после смрти. Некоме тежаку при спавању увуче се змија кроз уста у стомак, и имаше бедни човек у највећим мукама издахнути, да у последњем часу не призва у помоћ свете Козму и Дамјана. И тако прослави Господ заувек чудотворством оне који Њега прославише на земљи вером, чистотом и милошћу.

Свети великомученик Георгије - Ђурђиц 16.11.2009
Овога дана празнује се пренос моштију светог Георгија из Никомидије у град Лиду Палестинску, где пострада у време цара Диоклецијана. Страдање овога дивног светитеља описано је под 23. априлом. Пред смрт своју умоли свети Георгије слугу свога, да му узме тело по смрти и пренесе у Палестину, одакле му и мајка родом беше, и где имаше велико имање, које раздаде сиромасима. Слуга тако и учини. У време цара Константина буде сазидан у Лиди красан храм Светог Георгија од стране побожних хришћана, па приликом освећења тога храма пренесу се у њ мошти светитељеве, и ту сахране. Безбројна чудеса догодила су се од чудотворних моштију светог Георгија, великомученика Христова.

 

Свети архистратиг Михаил и остале Силе небесне бестелесне 21.11.2009
Ангели Божји били су празновани од људи још из дубоке старине. Но то празновање често се изметало у обожавање ангела (IV Цар 23, 5). Јеретици су свашта баснословили о ангелима. Неки су од тих гледали у ангелима богове; други, иако их не сматраху боговима, називаху створитељима васцелог видљивог света. Лаодикијски помесни сабор који беше на четири или пет година пре I васељенског сабора, својим 35. правилом одбаци поклоњење ангелима као боговима и установи правилно поштовање ангела. У време пак Силвестра, папе римског и Александра, патријарха александријског (IV век), би установљен овај празник Архистратига Михаила и прочих Сила небесних у месецу новембру. Зашто баш у новембру? Зато што новембар представља девети месец после месеца марта. У месецу марту сматра се да је било створење света. А девети месец после марта узет је због девет чинова ангелских, који су најпре створени. Свети Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, онога апостола, који се уздигао до у треће небо, описао је ових девет чинова у књизи &&О небесној Јерархији.&& Ти чинови су следећи: шестокрили серафими, многоочити херувими и богоносни престоли, господства, силе и власти, начала, архангели и ангели. Војвода целе војске ангелске јесте архистратиг Михаил. Када је сатана, Луцифер, отпао од Бога, и повукао собом у пропаст један део ангела, тада је Михаил устао и узвикнуо пред не отпалим ангелима: „Вонмем станем добрје, станем со страхом!”И све небеске војске верних ангела громовито су запојале: „Свјат, свјат, свјат Господ Саваот исполн небо и земља слави Твојеја!”(Види о архангелу Михаилу Књигу Исуса Навина 5, 13-15; светог Јуде 1, 9.) Међу ангелима влада савршено једномислије, једнодушност и љубав, а уз то још и потпуна послушност нижих чинова вишим чиновима, и свих укупно светој вољи Божјој. Сваки народ има свога ангела хранитеља, а осим тога и сваки хришћанин има свога ангела хранитеља. Треба се увек сећати да ма шта ми чинили, јавно или тајно, чинимо у присуству свога ангела хранитеља. А на дан Страшнога Суда сабраће се све огромно мноштво ангела небесних светих око престола Христова, и пред свима њима објавиће се дела, речи и помисли свакога човека. Нека би нас Бог помиловао и спасао молитвама светог архистратига Михаила и прочих небесних сила бестелестних. Амин.



Свети мученик Стефан Дечански, краљ српски 24.11.2009
Син краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необавештеног оца, био ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина био у старости удављен. При ослепљењу јавио му се свети Никола у храму на Овчем пољу, и показао му његове очи рекавши: „Стефане, не бој се, ево твојих очију на моме длану, у своје време ја ћу ти их вратити”. Пет година провео у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и подвигом, кроткошћу и благочешћем, трпељивошћу и благодушношћу превасходио је Стефан не само све монахе у манастиру него и сав Цариград. Када се наврши 5 година, јави му се опет свети Никола и рече му: „Дошао сам да испуним своје обећање”. И осени слепог краља крсним знамењем, и краљ прогледа. Из благодарности Богу саградио храм Дечански, једно од ретко дивних дела византијске уметности и један од најзнаменитијих споменика негдашњег српског благочешћа. Свети краљ Стефан са светим Савом и светим кнезом Лазаром чини једну прекрасну тријаду од светости, благородства и самопожртвовања, које је народ српски дао. Као мученик проживео свој земни век, и као мученик скончао 1336. године примивши венац бесмртне славе од Сведржитеља, коме је верно послужио.


Свети Јован Милостиви 25.11.2009
Патријарх александријски. Рођен на острву Кипру у кнежевској фамилији. Отац му беше кнез Епифаније. Васпитан од детињства као прави хришћанин. На наваљивање родитеља он се ожени и имаде деце. Но по Божјем Промислу преселише се из овог живота у онај и деца му и жена. Чувен због милосрђа и благочешћа Јован би изабран за патријарха александријског у време цара Ираклија. Десет година управљао црквом Александријском као истински пастир, чувајући је од незнабожаца и јеретика. Био је узор кротости, милосрђа и човекољубља. „Ако желиш благородства”, говорио је он, „не тражи га у крви, него у добродетељи, јер то је право благородство”. Сви свети одликовали су се милосрђем, али свети Јован беше се сав предао овој дивној добродетељи. Литургишући једном, сети се патријарх речи Христове: „Ако, дакле, принесеш дар свој жртвенику, и ондје се сјетиш да брат твој има нешто против тебе, остави ондје дар свој пред жртвеником, и иди те се најприје помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој”(Мт 5, 23-24), и сети се да један од клирика ту у цркви има злу вољу на њега; он брзо остави свете дарове, приђе томе клирику, паде му пред ноге и замоли га за опроштај. И тек када се измири с тим човеком, врати се ка жртвенику. Једном опет идући цркви Светих Кира и Јована, догоди се да га срете нека бедна удовица и поче му говорити о беди својој. Пратиоци патријархови осетише досаду од дуга жалбовања женина, па ће рећи владици, да пожури у цркву на службу, и после службе може чути ту жену. Одговори им свети Јован: „А како ће сад Бог мене послушати, ако ја њу не послушам?”И не хте се кренути с места док не чу удовичину жалбу до краја. Када Персијанци ударише на Мисир, патријарх Јован седе у лађу да се удаљи од напасти. Успут се разболи, и стигавши на Кипар, умре у своме месту рођења, 620. године, и пређе у царство бесмртно Господа свога. Мошти његове чудотворне пренете најпре у Цариград, потом у Буда Пешту и најзад у Пресбург.


Свети Јован Златоуст 26.11.2009
Патријарх цариградски. Рођен у Антиохији 354. године од оца Секунда војводе и матере Антусе. Учећи грчку филозофију Јован се згнуша на грчко незнабоштво и усвоји веру хришћанску као једину и свецелу истину. Би Јован крштен од Мелетија, патријарха антиохијског, а потом и његови родитељи примише крштење. По смрти родитеља замонаши се Јован и поче се строго подвизавати. Тада написа књигу &&О свештенству,&& и тада му се јавише свети апостоли Јован и Петар проричући му велику службу, велику благодат, али и велико страдање. Када је требало да буде посвећен за свештеника, јави се ангел Божји истовремено и патријарху Флавијану (после Мелетија) и самом Јовану. А када га патријарх рукополагаше, видеше сви бела светла голуба над главом Јовановом. Прослављен због мудрости, подвига и силе речи, би Јован изабран по жељи цара Аркадија, за пратријарха цариградског. Шест година управљаше црквом као патријарх са несравњивом ревношћу и мудрошћу. Посла мисионаре незнабожачким Келтима и Скитима; сузби симонију у цркви збацивши многе епископе - симонисте; рашири милосрдну делатност цркве; написа нарочити чин свете Литургије; постиди јеретике; изобличи царицу Евдоксију; растумачи Свето Писмо својим златним умом и језиком, и остави цркви многе драгоцене књиге својих беседа. Народ га прослави, завидљивци га омрзоше, царица га двапут посла у изгнанство. У изгнанству проведе три године, и сконча на Крстов дан 14. септембра 407. године у месту Коману у Јерменији. Пред смрт опет му се јавише свети апостоли Јован и Петар, као и свети мученик Василиск (в. 22. маја), у чијој цркви прими последње причешће. „Слава Богу за све!”беху његове последње речи, и с тим речима душа се златоустог патријарха пренесе у Рај. Од моштију Златоустових глава му почива у Успенском храму у Москви, а тело у Ватикану у Риму (в. 27. и 30. јануар; 20. новембар).

Свети апостол Филип 27.11.2009
Родом из Витсаиде крај језера Галилејског, као и Петар и Андреја. Одмалена научен Светом Писму, Филип се одмах одазва позиву Господа Исуса и пође за Њим (Јн 1, 43). По силаску Светог Духа Филип је ревносно проповедао Јеванђеље по многим странама Азије и по Грчкој. У Грчкој хтедоше га Јевреји убити, но Господ га спасе моћним чудесима својим. Тако архијереј јеврејски, који се устреми на Филипа да га бије, наједанпут ослепи и сав поцрни. И би земљотрес велики и земља се раступи и прогута злобне гонитеље Филипове. И друга многа чудеса збише се, нарочито исцељења болних, због којих многи незнабошци повероваше у Христа. У граду фригијском Јерапољу свети Филип се нашао на заједничком послу јеванђелском са Јованом Богословом, својом сестром Маријамном и Вартоломејом апостолом. Ту би нека опасна змијурина, коју незнабошци храњаху брижљиво и клањаху јој се као Богу. Апостоли Божји молитвом као копљем умртвише ту змијурину. Тиме навукоше гнев помрачених људи. И озлобљени незнабошци ухватише Филипа и распеше га наопако на дрвету, потом распеше и Вартоломеја. У том се земља раступи и прогута судију и многе друге са њим. У великом страху потрчаше људи да скину распете апостоле. Но успеше само Вартоломеја да скину жива; Филип, пак, беше издахнуо. Вартоломеј постави крштенима за епископа Стахија, кога пре тога он и Филип беху исцелили од слепила и крстили. Беше Стахије четрдесет година слеп. Мошти светог Филипа пренете су доцније у Рим. Пострада овај дивни апостол 86. г. у време цара Дометијана.

Свети апостол Матеј Јеванђелист
Беше Матеј, син Алфејев, најпре цариник (тј. закупац и скупљач пореза, или митар), и као таквога виде га Господ у Капернауму и позва: „Хајде за мном. И уставши отиде за њим”(Мт 9, 9). Потом Матеј приреди дочек Господу у својој кући и ту даде повод, да Господ искаже неколике велике истине о своме доласку на земљу. По пријему Светог Духа Матеј свети проповедаше Јеванђеље у Партији, Мидији и Етиопији, земљи црначкој. У Етиопији постави за епископа некога Платона, следбеника свога, а он се повуче у молитвену самоћу у гору, где му се Господ јави. Крсти жену и сина кнеза те земље, због чега се кнез веома расрди, и посла једну стражу да доведе Матеја к њему на суд. Војници одоше и вратише се кнезу говорећи, да чуше глас Матејев али га никако не могоше очима видети. Тада кнез посла другу стражу. Када се и ова стража приближи апостолу, овога облиста светлост небеска, тако силно, да војници не могоше у њега гледати, но испуњени страхом бацише оружје и вратише се. Тада кнез сам пође. Приближивши се светом Матеју, засија од овога такав блесак, да кнез наједанпут ослепи. Но апостол свети беше милостива срца; он се помоли Богу, и кнез прогледа - нажалост, прогледа само телесним очима, али не и духовним. Он ухвати светог Матеја и стави га на љуте муке. Наиме, у два маха ложаше велики огањ на прсима његовим. Но сила Господња сачува га жива и неповређена. Тада се апостол помоли Богу и предаде дух свој Богу. Кнез нареди, те и тело мучениково положише у оловни сандук и бацише у море. Светитељ се јави епископу Платону и рече му о своме телу и сандуку, где се налази. Епископ оде и изнесе сандук са телом Матејевим. Видевши ово ново чудо кнез се крсти и прими име Матеја. Затим остави кнез сву сујету светску и прими чин презвитерски, и богугодно послужи цркви. Када умре Платон, јави се овоме Матеју апостол Матеј и усаветова га да се прими епископства. И тако он се прими епископства и би пастир добри многе године, док га Господ не позва у царство Своје бесмртно. Свети Матеј, апостол, написао је Јеванђеље на јеврејском језику, које је убрзо преведено на грчки, и на грчком до нас дошло, док се оно на јеврејском изгубило. За овога Јеванђелиста каже се, да никада није јео месо, него се хранио поврћем и воћем.

Свети Григорије Чудотворац, епископ неокесаријски 30.11.2009
Ево човека Божјега и силнога чудотворца, прозваног другим Мојсејем. Рођен од родитеља незнабожних, но знатних и богатих, Григорије најпре учи философију јелинску и мисирску, но познавши њену штурост и недовољност, обрати се учитељима хришћанским, а нарочито Оригену у Александрији, код кога се учаше неколико година и од кога прими крштење. Чист душом и телом, он хтеде себе целога посветити само Христу Богу, због чега се удаљи у пустињу, где у мучним подвизима проведе дуго времена. Слава о њему пронесе се свуда, и Федим, епископ амасијски, хтеде га посветити за епископа кесаријског. Прозорљиви Григорије опази намеру Федимову, па се кријаше по пустињи од изасланика његових, да га не би нашли. Најзад га Федим чудним начином посвети, и Григорије мораде се примити службе архипастирске. Јавила му се Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом, и по наредби Богородице свети Јован му предао Символ Вере, познат под именом Григоријевим. Ко ће избројати сва чудеса овога другог Мојсеја? Заповедао је злим дусима, заповедао горама и водама, лечио све муке и болести, пред гонитељима бивао невидљив, прозирао у даљини не само догађаје него и мисли људске. Скончао земни живот 270. године у дубокој старости. Када је дошао за епископа у Кесарију, затекао је сав град незнабожачки, само са седамнаест хришћана, и када је одлазио из овог живота, оставио је сав град хришћански, само са седамнаест незнабожаца. Зато је примио венац славе од Господа свога у Царству небеском.

The Nativity Fast

The Nativity Fast begins on November 15/27 and continues until the Divine Liturgy on the Feast of the Nativity, December 25/January 7. The Holy Orthodox Church prescribes this Fast as a time of preparation.
The Fast is not only for bishops, priests, deacons, monks and monastics. The Fast is for all believers in the Orthodox Church. The Fast is to be honored and respected each of the days for the full period of time. The Fast is to be approached with joyful anticipation.
Just as athletes approach training camp or military recruits approach basic or advanced training programs, serious Orthodox Christians approach the Fasts of the Church as opportunities for spiritual renewal and growth, for growth in Jesus Christ.
There are no short cuts to growth in Jesus Christ. There are no short cuts to the Kingdom of Heaven. From the time of Holy Baptism to the time of departure from this life, Orthodox Christians are expected to honor the teachings of the Holy Orthodox Church.
God is a forgiving and loving God. God is a merciful God. Incomparable joy is found in God. Incomparable joy is found in living the life in Christ. Incomparable joy comes by the grace and mercy of God.
Fulfillment comes in the life in Christ. Completeness is found in the life in Christ. Nourishment is found in the Precious Body and Blood of Christ. Nourishment is found in the Holy Gospel.
The Nativity Fast provides the structure for life to be refocused, for renewal in Jesus Christ to take place. The Nativity Fast provides the opportunity to cast away the clutter that creeps into daily living. The Nativity Fast enables believers to return to the important direction for Christian living.
God gives each person twenty-four hours per day. Each person chooses how he or she will use the time. Each person determines the amount of time given to God each day. Each person determines the amount of time devoted to prayer and charitable works each day. Each person determines the degree he or she will live a Christian life each day.
The Church gives us Scriptural instruction each day. The Church provides for religious services and prayers for each day. The Church puts before us the lives of saints each day.
Each person chooses whether he or she will be attentive to the teachings of the Church. Each person chooses whether he or she will open the Holy Bible and read it. Each person chooses whether he or she will observe the Nativity Fast each day.
Our Lord Jesus Christ reminds us when we fast, to fast in secret.(Mt.6:18) Fasting is an effort to improve the condition of our souls. Fasting is an effort to be a better Christian. Fasting is an effort to recapture the joy of the life in Christ.
The Nativity Fast is the time of preparation leading the celebration of the Feast of the Nativity of Jesus Christ. It is a deliberate journey set forth by the Church, a journey in and with the Church.
With God’s help and a serious approach, the Nativity Fast is a time of enrichment, a time of renewal, a time of love for Jesus Christ.
May the Nativity Fast of 2002 be a time of joyful anticipation for each Orthodox Christian. As we move forward through the days of the Fast, let us be conscious of the words that change the world, the words that are proclaimed each Feast of the Nativity: "For God is with us! Mighty God, Eternal Ruler, Prince of Peace!"

by Fr. Rodney Torbic

Манастири - Цркве/ Monasteries and churches

The Monastery of Agios Pavlos

The Monastery of Agios Pavlos (Saint Paul) is dedicated to Christ the Savior and is located on the west side of Mount Athos. Its existence first appears in documents of 972. Then it was mentioned in 1269. After the Catalan raids, it was degraded into a kellion, only to become a monastery again in the 3rd quarter of the 14th c. In the 15th c. it was financially supported by Serbians rulers and after the fall of Byzantium, by rulers of eastern Europe.
It occupies the fourteenth rank in the hierarchical order of the twenty Athonite monasteries. It is inhabited by 91 monks (1990) and is coenobitic (communal).
Today’s Katholikon was built between 1839–1844 and it s dedicated to the Purification of the Virgin. Its special characteristic is its marble structure and the symmetry of its windows. Into the eso-narthex lie two chapels, dedicated to Saint Paul and to Saint George. Aside from the katholikon, the monastery has 10 chapels and a large tower that was erected in 1522.
Its library contains 495 manuscripts and 12,500 printed books. The monastery’s most prized treasures are the portable icon of Virgin the Myrovlitissa (myrrh flowing), fragment of the True Cross and part of the gifts brought to baby Jesus by the Magi.
The Monastery of Saint Paul also has ownership of the New Skete with 25 kalyvae and 40 monks, and the Saint Demetrios skete (Lakkoskete), where they live few Romanian monks. The New Skete’s main building houses 200 manuscripts.

The Monastery of Dionysiou

The monastery is built on the peninsula’s south-western side and is dedicated to St John the Baptist. It was founded in the fourteenth century by Saint Dionysios of Korseos, a village near Kastoria. In 1535 the monastery had been destroyed by fire. It was rebuilt and from then onwards its architecture and buildings remain unaltered.
It occupies the fifth rank in the hierarchical order of the twenty Athonite monasteries. It is inhabited by 59 monks (1990) and is coenobitic (communal).
The katholikon of the monastery is dedicated to Saint John the Baptist. It was built during 1537–1547 and its walls were painted during the same period. The church is cross-shaped, with a dome and surrounded by apses. The wall murals were painted by the Cretan Artist Tzortzis.
Within the Katholikon, to the left of eso-narthex, there is a chapel dedicated to the Virgin of the Alkathistos. Aside from the katholikon, the church also has many chapels. Other chapels within the monastery are dedicated to Saint Niphon, to Saint Nicolas, to Saint George, to the Saints Kosmas and Damian, to the Archangels, to Saint John the Theologian and to the Saint John the Chrysostom.
The courtyard is limited, so there is no phiale for the blessing of the waters. He refectory has been built into the southwest wing of the monastery and it was frescoed by the panters Daniel and Mercurios, influenced by the Cretan school.
The monastery’s treasury is very rich in relics from various eras and also houses many chrysobulls, siggilia, etc. The bones of St Niphon, Patriarch of Constantinople, are displayed in a special crypt in the katholikon.
The library is richly stocked and well-organised. It contains some 804 manuscript codices, theological, ecclesiastical or liturgical works. One manuscript is an illuminated thirteenth-century Gospel Book.

The Monastery of Esfigmenou

Esphigmenou monastery stands on the north-east side of the peninsula in a precipitous location by the sea. Probably established in its present form in the tenth or eleventh century. According to Athonite tradition, it was originally founded by the Byzantine Empress Pulcheria in the fifth century. Pirates seized and looted it three times, and it was burnt down in the fourteenth century, leading to its decline. It began to flourish again in the seventeenth century, and the process was not curbed by the extensive damage it suffered during the Greek War of Independence of 1821.
The monastery has forty-two monks (1990), observes the coenobitic (communal) way of life, and is eighteenth in the hierarchy of the Athonite monasteries.
The katholikon is dedicated to the Ascension of Our Lord and was built in the first decade of the nineteenth century. It has a large central dome and seven smaller domes, and was frescoed in 1811, 1818, and 1841. Apart from the katholikon, there are also fifteen chapels, eight inside and seven outside the monastery. The chapels of the Presentation of the Virgin and the Archangels are in the katholikon, right and left of the eso-narthex. The other chapels are dedicated to the Saints Kosmas and Damian, Saint Anthimos, Saint George, Saints Constantine and Helen, Saint Gregorios Palamas, Neilos the Wise, Neilos the Myrovletes and John the Merciful.
Near the Katholikon stands the phiale for the blessing of the waters. The refectory stands opposite the western side of the katholikon.
There is a library with 372 manuscript codices and 8,000 books, and a sacristy which boasts, among other things, a piece of gold-embroidered cloth, which is believed to have come from the tent of Napoleon Buonaparte.

The Monastery of Stavronikita

The Monastery of Stavronikita is located on the eastern shore of the peninsula, at an altitude of 50 m above sea level. It is the last of the monasteries built on Mount Athos and has the shape of a fortress.
It occupies the fifteenth rank in the hierarchical order of the twenty Athonite monasteries. It is inhabited by 28 monks (1990) and is coenobitic (communal).
The monastery has repeatedly been destroyed by fire in 1067, 1817, 1864 and 1879. Its katholikon is dedicated to Saint Nicolas and it was built between 1527-1536. Its wall murals were performed by the Cretan artist Theophanes. It maintains the architecture of the katholika of the Athonite monasteries. Its templon is painted by Theophanes and its theme is the Dodecaorton. Aside from the katholikon, there are six chapels inside and outside the monastery. The refectory is on the first floor of the south wing of the monastery and it is frescoed by painters of the Cretan school.
The library houses 170 manuscripts and several thousands of printed books. Into the treasure house are kept precious treasures, such as holy relics, liturgical vessels and crosses.

PROSLAVA SESNAESTE GODISNJICE NASE PAROHIJE/ CHURCH 16th ANNIVERSARY CELEBRATION

Proslava 16. Godisnjice nase parohije odrzana je uspesno 24. Oktobra 2009.godine u na crkvenom posedu, uz prisustvo vise od 150 nasih parohijana. Do kasno u noc zabavljali su nas Ranko i Dijana iz Tampe, FL. Kolo Sestara je, kao i uvijek, pripremilo i posluzilo veoma ukusnu veceru i mi im se od srca zahvaljujemo za sve sto su ucinile. Mnogi od vas su volontirali i pomogli nam sa obavezama u kuhinji, za barom, kao i ciscenjem prostorija nakon zavrsetka proslave i mi vam se svima zahvaljujemo za vase vrijeme i ulozeni rad jer ste time mnogo doprinjeli uspjehu ove proslave.
Posebno se zahvaljujemo: Mirku Ninkovicu i Davoru Misicu koji su donirali po poeceno prase za godisnjicu nase parohije, i nasoj braci iz Bugarske, Nikolaju Cincarovu i Veselinu Hristovom koji su donirali po peceno jagnje. Zahvaljujemo se i mnogobrojnim parohijanima koji su donirali rakiju, pivo, vodu i sokove: Davor Misic, Miroslav Misic, Mihajlo Bilakovich, Predrag Mihajlovich, Miodrag Srbljanin, Momir Franjich, Dushan Lugonja, Dragan Opacic, Olivera Ninkovic, Sinisa Ninkovic, Nenad Ninkovic, Milan Relic, Momir Mrsic, Mirko Ninkovic, Petra Matic, Sinisa Martinovic, Carol Chatham, Danijela Pecanac, Grba Boro, Susnjar Petar, Tojcic Sasa, Perisic Mladen, Mitrovic Mladen, Sasa Panic, Nikola Vukomanovic, Mara Hrnjak, Stevo Milanko. Veliko hvala Mladenu Perisic dao donaciju od 12 galona farbe koja ce se iskoristiti za farbanje crkve unutra i spolja.

The 16th Anniversary of the founding of our Church was celebrated on October 24th at the Church property with 150 of our faithful in attendance. We had wonderful entertainment provided by Ranko and Dijana from Tampa FL. The food was excellent as usual and we want to thank the Kolo for the preparation and serving of a great dinner. Many volunteers helped out in the kitchen, at the bar and in the clean up after the celebration and we thank all of you for your hard work to make the evening a huge success.
Big Thank you to: Mirko Ninkovic and Davor Misic for donated roasted pig and our brothers from Bulgaria Nikolaj Cincarov and Veselin Hristov for donated roatsed lamb. Big Thank you to all of our parishioners who donated rakija, beer, water and juice: Davor Misic, Miroslav Misic, Mihajlo Bilakovich, Predrag Mihajlovich, Miodrag Srbljanin, Momir Franjich, Dushan Lugonja, Dragan Opacic, Olivera Ninkovic, Sinisa Ninkovic, Nenad Ninkovic, Milan Relic, Momir Mrsic, Mirko Ninkovic, Petra Matic, Sinisa Martinovic, Carol Chatham, Danijela Pecanac, Grba Boro, Susnjar Petar, Tojcic Sasa, Perisic Mladen, Mitrovic Mladen, Sasa Panic, Nikola Vukomanovic, Mara Hrnjak, Stevo Milanko. Big Thank you to Mladen Perisic who donated the 12 gallons of color that will be used to paint the church inside and outside.

Calendar

Divine Liturgies on Sundays and Feastdays at 10am. Svete liturgije pocinju svake nedelje i praznikom u 10am.

Vespers Services on Saturdays at 6pm - Vecernje Molitve svake Subote pocinju u 6 PM

There might be slight changes in the calendar. Please, call Father Sasa to verify the schedule.

This Month in Orthodoxy
http://www.atlantaserbs.com/learnmore/ThisMonthInOrthodoxy-November.htm

CHURCH BOARD 2009 Church Board President Carol Chatham 1st Vice President Dragan Opacic 2nd Vice President Slavko Kapetanovic Secretary Marijana Surla Financial Secretary Manuela Mileta Treasurer Olivera Ninkovic MEMBERS AT LARGE Miroslav Misic Momir Mrsic Sinisa Ninkovic Borislav Grba

SERBIAN SISTERS CIRCLE - BOARD 2009 President: Jovanka Loncaric Vice President: Milana Vujic Saulnier Secretary: Maja Radovic Treasurer: Mirka Sundic NADZORNI ODBOR Member: Danijela Culum Member: Vesna Gambiroza Member: Ankica Misic