Srpski English

О БОЖИЋУ 2005. ГОДИНЕ

П А В Л Е

ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ

ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМА АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:

МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

... Данас се роди Спас, који је Христос Господ (Лук. 2, 11). –Бог се јави у телу (Тим. 3, 16). – Логос постаде тело и настани се међу нама, и видесмо славу његову (Јов. 1, 14). – ...Да у потпуности објавим реч Божју, тајну сакривену од векова и покољења, која се сада јави светима његовим..., која је Христос у вама, нада славе (Кол. 1, 25 – 27).

 

 

 

 

Данашњи свети и велики Празник, Празник Рођења Господа нашега Исуса Христа, јесте, браћо и сестре, драга наша децо духовна, дан у који света Црква благовести радост велику свему народу Божјем (Лук. 2, 10-11). На данашњи дан, пре више од двадесет векова, у граду Давидову званом Витлејем, збио се чудесан Догађај, јединствен у историји рода људскога: родио се Спаситељ света и човека, сушти Мир Божји међу нама, Мир наш богопослани и богодаровани (ср. Еф. 2, 14). Као Богомладенац – Дете, новорођенче, а уједно, о чуда над чудесима, предвечни Бог – Он лежаше у убогој пећини, у јаслама, а не на удобном лежају неке палате или дворца. Ваистину, нема већега смирења и снисхођења од онога што показа Свесилни Господ при Христовом Рођењу и, касније, при Његовом Распећу!

Суштина божићњега славља састоји се у благовести да се Бог из љубави родио као Човек у личности Господа Исуса Христа, да би све људе и сву творевину Своју препородио, благодатно обожио и овековечио у Цркви Својој, која нам већ овде и сада открива будуће Царство Божје као вечну заједницу љубави и љубављу остварено прожимање Бога и људи, као и људи међусобно. Стварност нашега поновног рођења или рођења одозго, рођења Духом Светим, у Тајни светога крштења и у укупном благодатно-подвижничком животу у Цркви, са врхунцем и пуноћом у светој Литургији, не би нам била дарована да се предвечни Син и Логос Божји, Један од Свете Тројице, није, у оквирима историјске реалности, родио од Духа Светога и Марије Дјеве. Временско рађање Вечнога и Надвременога Господа омогућује нама створенима, земнороднима, по бићу пролазнима, да будемо уздигнути у раван вечности, изнад времена и пролазности. У личности Господа Исуса Христа Син Божји је на Божић постао Син Човечји како бисмо ми, синови људски и кћери људске, у Цркви Његовој могли постати деца Божја, браћа и сестре међу собом.

Управо у томе се и састоји божићни позив Божји нама људима. Нашим благодарним и саборним одазивом на дар љубави Његове, на дар живота и спасења у Њему, остварује се и наше призвање и назначење, наш нови, хришћански начин постојања. У Њему је од искони био, јесте и биће истински живот, једини живот достојан да се зове светлост људима (ср. Јов. 1, 4). Христос као Живот и јесте „Светлост истинита која обасјава свакога човека” (Јов. 1, 9), Светлост велика која је Рођењем Његовим засјала онима који седе у области и сени смрти (Мат. 4, 16), Светлост спасења која просвећује незнабошце (Лук. 2, 30-32). Запажамо, дакле, да свети јеванђелисти Догађај Рођења Христовог и Његовог јављања свету по правилу описују као чудесни светлосни феномен. То уочавамо и у делима светих Отаца и Учитеља Цркве, као и у дивним божићним богослужбеним песмама. Навешћемо само два–три примера. У беседи на Божић свети Јован Дамаскин каже: „Данас се рађа Син Божји Јединородни, Сјај славе Његове.” У божићњем тропару Црква кличе: „Рождество Твоје, Христе Боже наш, засја свету светлошћу богопознања...” Слично у једној стихири црквени песник пева: „Засјао си из Дјеве, Христе, духовно Сунце правде... ”, а у другој још изразитије: „Светлост нас озари, Христе Боже, Доласком Твојим. Као Светлост од Светлости, као верни Одсјај Очев, сву си твар просветлио... Ти Који си заблистао из Дјеве, Боже, помилуј нас.”

Ова богонадахнута поезија у знаку Светлости није нимало случајна. Она нам открива дивну тајну Божића: у Исусу Христу Господ нас спасава (име Исус то и значи!), дарујући нам, као Исток с висине и Сунце правде, светлост богопознања и вечни богочовечни живот. О томе нам Он Сâм говори: „Ово је живот вечни да познају тебе, јединога истинитога Бога, и кога си послао Исуса Христа” (Јов. 17, 3). Једном речју, у божићњем Догађају открива се свету она вечна слава која иначе припада само на висини Богу и јавља се на земљи мир, а међу људима добра воља, како су и певали анђели Божји у ноћи Христовог Рођења и како и ми појемо сваке године на Божић.

Новорођени Христос је био Детенце мало, а притом и предвечни Бог, казује нам божићна литургијска песма. Да није Богочовек, не би био ни Спаситељ и Обновитељ свих и свега. Ово нарочито наглашавамо да бисмо вам скренули пажњу на све насртљивију делатност старих и нових секти, окултистичких група и парарелигијских покрета, чији самозвани проповедници и мисионари, некад отворено, а некад увијено, поричу ову основну божићну благовест Цркве. Као православни хришћани, ми поштујемо свачију савест и слободу, показујемо добру вољу и осећамо љубав и према онима који оспоравају нашу свету веру, једампут предату светима (ср. Јуд. 3), али смо истовремено духовно будни и као зеницу ока чувамо светињу и славу Божју, чувамо спасоносну пуноћу вере коју су проповедали апостоли, свети Оци, мученици, исповедници, сабори Цркве, а којом су вековима живели – и за њу, кад устреба, умирали – и наши часни преци.

Али наша верност Јеванђељу Христовом не значи да ми затварамо очи пред свим оним што је истински људско, аутентично или вредносно и у оном делу човечанства који се налази ван канонских граница Цркве, па и ван домашаја њене мисионарске проповеди. Јер, не постоји ништа свето, добро, лепо и истинито, – ма где да га сусретнемо, макар и делимично, – а да оно у некој мери не одражава богочовечански лик Јединога Светога, Доброг и Човекољубивог, Дивног у светима Својим, Сведока Верног и Истинитог, Исуса Христа, Господа нашега. Ко год живи по савести, чини добро, сведочи истину, брани правду и шири љубав, од Христа је примио ове дарове и Њему их враћа, уверава нас свети Владика Николај. У светлости овога сазнања, сагледајмо и ми, драга наша децо духовна, изазове и искушења нашега времена и свих нас у њему! Стојмо притом у вери, дишимо плућима наде и надахњујмо се љубављу, у име Оца и Сина и Светога Духа, Бога Јединога!

Има ли за нас већега изазова и тежега кушања наше вере и савести од болног питања Косова и Метохије? Заиста нема! Али наш Свети Архијерејски Сабор гласно и часно је недавно формулисао став Цркве о њему. Овде ћемо само подсетити на то да нико нема право да државно-правни статус наше јужне покрајине мења једнострано, без сагласности свих народа који у Србији живе, па, дакле, и српског народа. Шта тек рећи о могућности некаквог „преговарачког процеса” уз претњу силом? Живот, мир, слобода, једнаки услови и иста права свима, очување српских православних светиња, несметан повратак прогнаницима и избеглицама, апсолутно поштовање европских вредности и међународног поретка, а пре свега Повеље Уједињених нација (коју, колико знамо, још нико није прогласио неважећом)... – све су то само неки од елемената и „стандарда” на путу истинског разрешења, у којем су сви на добитку, а нико на губитку. Још нешто, важно и битно: коначни статус не постоји овде на земљи, ни за кога и ни за шта, а нечије упоређивање наводног рађања нове државности на Косову и Метохији са Рођењем Христовим није фраза у служби албанског националног фетишизма него право правцато богохулство.

Све вас позивамо, браћо и сестре, да својом топлом молитвом Богу и апеловањем на савест чланова организацијâ које се баве људским правима допринесете да што пре буде ослобођен на правди Бога утамничени Блажењејши Архиепископ охридски г. Јован, да свештенство и верни народ Охридске Архиепископије, аутономне помесне Цркве под окриљем наше Патријаршије, што пре извојује слободу вере и савести, да престане последњи верски прогон у Европи са епицентром у Скопљу и да божићна светлост спасења и познања истине просветли ум и душу носиоцима пагубног црквеног раскола у Републици Македонији, како би се јединству православних верника радовали и небо и земља.

Српски народ у Републици Српској и читавој Босни и Херцеговини, такође изложен горким искушењима, позивамо на истрајност у вери и на путу добра и човечности, а све тамошње народе и заједнице на помирење, узајамно праштање и заједничке напоре за будућност. Државне власти Хрватске позивамо да, у име своје европске перспективе, обезбеде повратак изгнаним и избеглим Србима, а повратницима миран живот и безбедност. Такође их позивамо да пруже закониту заштиту свештенству, верницима и храмовима Српске Православне Цркве, који су поново изложени претњама и нападима, нарочито у Далмацији.

Поновићемо и на данашњи Празник позив православним хришћанима и свим људима добре воље у Црној Гори на братску слогу и на заједништво како међу собом тако и са свима, уз поновно подсећање на то да се спасење не налази ни у националној или државној посебности ни у партијским идеологијама него у духу саборног јединства и аутентичне глобалне цивилизације љубави, чији је извор управо Црква Христова. Позив на слогу и јединство односи се, наравно, и на сав наш верни народ, где год да живи. Посебно се обраћамо нашој духовној деци која живе у разним земљама широм света, са молбом да чувају своју веру и свој идентитет и да свугде и свагда буду од помоћи својој Цркви и своме народу, особито у данашњем тешком времену.

Једно од почасних имена Новорођенога Господа Христа било је и име Емануил. Оно значи с нама Бог (Мат. 1, 23). Ваистину, браћо и сестре, на Божић свим бићем знамо и осећамо да је с нама Бог! С нама је на Божић, с нама је увек и заувек! Будимо и ми са Њим, увек и заувек! Свима нам је потребно искрено покајање, очишћење, обраћење Богу отаца, духовна обнова, морални препород... Ако све то изостане, нећемо, нажалост, имати будућности, ни у временима која следе ни у вечности Царства Божјег. Само живот у Христу и у благодати Духа Светога представља алтернативу неморалу, изопачености, дроги, корупцији, криминалу, белој куги или греху чедоморства, свему што је грех и што доноси смрт, духовну и физичку. Но упркос свему што на нас наилази од људи, још чешће од нас самих, а због свега што нам на Божић долази од Бога, радујмо се и ликујмо!

Уз молитвену жељу да нам Господ свима подари нову годину бољом и срећнијом но што беше протекла, призивамо на све вас благослов Његов и љубав Његову, честитајући вам Празник радосним божићним поздравом:

МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ !
ВАИСТИНУ СЕ РОДИ !

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2005. године.

Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:

Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ПАВЛЕ

Митрополит загребачко-љубљански ЈОВАН
Митрополит црногорско-приморски
АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит средњезападноамерички
ХРИСТОФОР
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ

Епископ шабачко-ваљевски ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ нишки ИРИНЕЈ
Епископ зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Еипскоп канадски ГЕОРГИЈЕ
Еипскоп банатски НИКАНОР
Епископ за Америку и Канаду
. Митрополије новограчаничке ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ жички ХРИЗОСТОМ
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ рашко-призренски АРТЕМИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ тимочки ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ славонски САВА
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ аустралијско-новозеландски
. Митрополије новограчаничке и администратор
. Епархије аустралијско-новозеландске МИЛУТИН
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Викарни Епископ хвостански АТАНАСИЈЕ
Викарни Епископ јегарски ПОРФИРИЈЕ
Викарни Епископ липљански ТЕОДОСИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски ЈОВАН
Викарни Епископ хумски МАКСИМ

ПРАВОСЛАВНА ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Викарни Епископ дремвицки,
. местобљуститељ Епархије битољске МАРКО

---

The Serbian Orthodox Church to her spiritual children at Christmas, 2005

P A V L E

By the grace of God

Orthodox Archbishop of Pec, Metropolitan of Belgrade-Karlovci and Serbian Patriarch, with the Hierarchs of the Serbian Orthodox Church - to all the clergy, monastics, and all the sons and daughters of our Holy Church: grace, mercy and peace from God the Father, and our Lord Jesus Christ, and the Holy Spirit, with the joyous Christmas greeting:

PEACE FROM GOD - CHRIST IS BORN!

. Today a Savior has been born to you; He is Christ the Lord (Luke 2:11). - God is revealed in the flesh (I Tim. 3:16). - The Word became flesh and dwelt among us, and we have seen his glory (John 1:14). .To present to you the word of God in its fullness, the mystery of that has been kept hidden for ages and generations, but is now disclosed to the saints., which is Christ in you, the hope of glory (Col. 1:25-27).

      Today's holy and great Feast of the Lord, the Feast of the Nativity or Birth of our Lord Jesus Christ, is, brothers and sisters, our dear spiritual children, the day in which the Holy Church announces the good news of great joy that will be for all the people of God (Luke 2:10-11). On this day, more than twenty centuries ago, in the City of David called Bethlehem, an unusual Event transpired, unique in the history of the human race: the Savior of world and of mankind, the very Peace of God among us, our God-sent and God-given Peace (cf. Eph. 2:14) was born. As a Divine Youth - a Child, a newborn infant, Who is also, O wonder of wonders, the Pre-Eternal God - He lay in a poor cave, in a manger, and not in the comfortable crib of a palace or mansion. Indeed, there is no greater humility or condescension than that which the All-powerful Lord has shown at the Birth of Christ and, later, at His Crucifixion!

      The essence of the Nativity celebration consists in the Good News that God was born out of love as a Man in the person of our Lord Jesus Christ, so that He might regenerate all people and His whole creation, deifying them by Grace and making them eternal in His Church, which already here and now reveals the future Kingdom of God as the eternal community of love made real by the love pervading the relationship between God and men, and among men themselves. The reality of our rebirth or birth from above, our birth by the Holy Spirit, first in the Mystery of Holy Baptism and thereafter in the entire grace-given life of spiritual accomplishments in the Church, culminating and fulfilled in the Divine Liturgy, would not have been granted to us had not the Pre-Eternal Son and Logos of God, One in the Holy Trinity, been born of the Holy Spirit and the Virgin Mary within the framework of historical reality. The birth in time of the Eternal and Timeless Lord made it possible for us creatures, born of the earth and by our nature temporary, to be raised up to the level of eternity, above time and mortality. In the person of our Lord Jesus Christ the Son of God became on Christmas Day the Son of Man so that we, the sons and daughters of men, might become in His Church the children of God and brothers and sisters one to another. 

      This is precisely God's Christmas invitation to us. By our grateful and whole-hearted response to the gift of His love, to the gift of life and salvation in Him, our human calling and God's intention for us are realized in our new, Christian way of existence. In Him from the beginning was, is and will be the true life, the only life worthy to be called the light of men (cf. John 1:4). Christ as the Life is in truth " the true light that gives light to every man" (John 1:9), a Great Light that by His Birth has dawned upon people living in the land of the shadow of death (Matt. 4:16), the Light of Salvation to enlighten the Gentiles (Luke 2:30-32). Let us take note, therefore,
that the Holy Evangelists rightfully describe the Event of Christ's Birth and His manifestation to the world as a miraculous phenomenon of light. This we see even in the works of the Holy Fathers and Teachers of the Church, as well as in the wonderful liturgical hymns of the Nativity. We will cite only a few examples: St. John of Damascus in his Christmas homily states: "Today is born the Only-begotten Son of God, the Radiance of His Glory." In the Christmas troparion the Holy Orthodox Church exclaims: "Your Nativity, O Christ our God, has shone to the world the light of wisdom." Similarly in another verse the ecclesial poet sings: "You have shone forth from the Virgin, O Christ, as the spiritual Sun of Righteousness.", and in yet another hymn even more expressively: "We have been filled with light, O Christ our God, by Your Arrival. As Light of Light, as the faithful Reflection of the Father, You have enlightened all creation. O God Who has shone forth from the Virgin, have mercy on us."

      This divinely-inspired poetry's symbolism of light is not at all coincidental. It reveals to us the wonderful mystery of Christmas: In Jesus Christ, the Lord saves us (the name Jesus even means that!), granting us, as the Orient from on High and the Sun of Righteousness, the light of wisdom and eternal Divine-Human life. Of that He Himself speaks: "Now this is eternal life: that they may know You, the only true God, and Jesus Christ, whom You have sent" (John 17:3). In a word, the Christmas Event reveals to the world that eternal glory which otherwise belongs only to God on High and which now appears as peace on earth and good will among men, as the angels of God sang on the night of Christ's Birth and as we sing every year at Christmas.

      As is noted in a Christmas liturgical hymn, the newborn Christ was a Little Child, and at the same time the Pre-Eternal God. Were He not the God-Man, He could be neither the Savior nor the Restorer of all and everything. We especially emphasize this so that we may alert you to all of the threatening operations of old and new sects, occult groups and para-religious movements, whose self-proclaimed preachers and missionaries, sometimes openly and sometimes in a veiled way, denounce this fundamental Good News of the Church which is proclaimed especially today at Christmas. As Orthodox Christians we respect everyone's conscience and freedom, and we show good will and feel love even towards those who deny our holy faith, that was once for all entrusted to the saints (Jude 3). However, we are at the same time spiritually alert, and as the pupil of our eye we will protect the sanctity and glory of God, and the saving fullness of the faith which was preached by the
apostles, the Holy Fathers, martyrs, confessors, the Councils of the Church, and by and for which our honorable ascestors lived - and when necessary died -throughout theages.

      However, our faithfulness to the Gospel of Christ does not mean that we close our eyes to all of that which is truly human, authentic or worthy even in that part of humanity which is found outside the canonical borders of the Church and outside the domain of its missionary preaching. For, as the holy Bishop Nikolai convinces us, nothing that is even partially holy, good, beautiful or truthful, wherever we may encounter it, can exist without to a certain extent bearing the Divine-Human image of the Only Holy, Good and Philanthropic One, Who is Wonderful in His saints and the Witness to all which is faithful and true, Jesus Christ our Lord. Whoever lives according to their conscience and does good, witnesses to truth, defends righteousness and furthers love, has received these gifts from Christ and returns them to Him. In light of this understanding, let us perceive, our dear
spiritual children, the challenges and temptations of our time which we all face! Let us remain therefore in the faith, let us breathe with the lungs of hope and be inspired by love, in the name of the Father and of the Son and of the Holy Spirit, the Only God!

      For us is there any greater challenge or more difficult testing of our faith and conscience than the painful question of Kosovo and Metohija? Indeed, there is not! However, our Holy Assembly of Bishops clearly and honorably recently formulated the position of the Church concerning this question. Here we will only call to mind the fact that no one has the right to unilaterally change the state-legal status of our southern region, without the consensus of all the peoples who live in Serbia, and also, therefore, the Serbian people. What then is to be said of the possibility of some kind of "negotiation process" accompanied by force? Life, peace, freedom, equal
opportunities, and equal rights for all, the preservation of Serbian Orthodox sanctuaries, the uninhibited return of expellees and refugees, the absolute respecting of European values and international order, and above all, the Charter of the United Nations (which, as far as we know, no one has yet declared invalid). - all of these are only certain elements and "standards" on the path to truthful resolution, wherein all will gain, and no one will
suffer loss. Something else, which is important and essential: final status does not exist here on earth, not for anyone or anything, and someone's comparison of the alleged birth of a new nationhood for Kosovo and Metohija to the Birth of Christ is not simply a phrase in the service of Albanian national fetishism, but is rather really and truly blasphemy.

      We invite all of you, brothers and sisters, that by your warm prayers to God and by appealing to the conscience of members of organizations concerned with human rights, you will contribute towards the God-pleasing quick release of the imprisoned Archbishop of Ochrid, His Beatitude ArchbishopJovan, so that the clergy and faithful people of the Archdiocese of Ochrid, an autonomous local Church under the wings of our Patriarchate, will quickly win their struggle for freedom of faith and conscience, and put an end to the last religious persecution in Europe with its epicenter in Skoplje. May the Christmas light of salvation and understanding of truth enlighten the minds and souls of the bearers of the destructive ecclesiastical schism in the Republic of Macedonia, so that heaven and earth may rejoice in the unity of the Orthodox faithful.

      The Serbian people in the Serb Republic (Republika Srpska) and throughout Bosnia and Herzegovina are also exposed to bitter temptations. We call on them to endure in the faith and to follow the path of good and humanity, and we invite all of the peoples and communities in that area to reconciliation, mutual forgiveness and common efforts towards a future. We call upon the state authorities of Croatia, in the name of their European perspective, to secure the return of expelled and refugee Serbs, and to provide for their future peaceful life and
security. In like manner, we call upon them to extend legal protection to the clergy, the faithful and the temples of the Serbian Orthodox Church, which are once again being exposed to threats and attacks, especially in Dalmatia. 

      On today's Feast we repeat our invitation to Orthodox Christians and to all people of good will in Montenegro to maintain brotherly unity and togetherness, among themselves and also with everyone. We again remind them of the fact that salvation is found neither in national nor state separation nor in partisan ideologies, but rather in the spirit of conciliar unity and in an authentic global civilization of love, whose source is precisely the Church of Christ. This invitation for togetherness and unity concerns, of course, all of our faithful people,
wherever they may live. Especially, we turn to our spiritual children who live in various lands throughout the world, with a plea that they preserve their faith and their identity and that everywhere and always they be of assistance to their Church and their people, especially in this difficult time.

      One of the names of honor of the Newborn Lord Christ was the name Emmanuel. This means God is with us (Matt. 1:23). Indeed, brothers and sisters, on Christmas with all of our being we know and feel that God is with us! He is with us on Christmas; He is with us forever and ever! Let us also be with Him, forever and ever! All of us are in need of true repentance, of cleansing, of turning to the God of our fathers, of spiritual renewal and moral rebirth. Without these, sadly, we will not have a future, neither in immediate future nor in the eternity of the Kingdom of God. Only a life in Christ and in the grace of the Holy Spirit presents an alternative to immorality, disfigurment, drugs, corruption, criminality, the white plague or the sin of abortion.All that is sin, and that brings death, spiritually and physically. But despite these things which come upon us from men, and more often from ourselves, let us rather rejoice and be glad because of everything that comes from God on
Christmas! 

      With prayerful wishes that the Lord will grant everyone a better and more prosperous New Year than the one past, we invoke upon all of you His blessings and His love, greeting you on this Feast Day with the joyous Christmas salutation:

PEACE FROM GOD - CHRIST IS BORN!
INDEED HE IS BORN!

Given at the Serbian Patriarchate in Belgrade, at Christmas, 2005.

Your prayerful intercessors before the Divine Infant Christ:

Archbishop of Pec, Metropolitan of Belgrade-Karlovci and Serbian Patriarch PAVLE

Metropolitan of Zagreb and Ljubljana JOVAN
Metropolitan of Montenegro and the Coastlands
AMPHILOHIJE
Metropolitan of Midwestern America CHRISTOPHER
Metropolitan of Dabro-Bosna NIKOLAJ

Bishop of Shabac-Valjevo LAVRENTIJE
Bishop of Nish IRINEJ
Bishop of Zvornik-Tuzla VASILIJE
Bishop of Srem VASILIJE
Bishop of Banja Luka JEFREM
Bishop of Budim LUKIJAN
Bishop of Canada GEORGIJE
Bishop of Banat NIKANOR
Bishop for America and Canada (New Gracanica
Metropolitanate) LONGIN
Bishop of Eastern America MITROPHAN
Bishop of Zica CHRYSOSTOM
Bishop of Backa IRINEJ
Bishop of Great Britain and Scandinavia DOSITEJ
Bishop of Ras and Prizren ARTEMIJE
Retired Bishop of Zahumlje and Hercegovina ATANASIJE
Bishop of Bihac and Petrovac CHRYSOSTOM
Bishop of Osijek and Baranja LUKIJAN
Bishop of Central Europe CONSTANTINE
Bishop of Western Europe LUKA
Bishop of Timok JUSTIN
Bishop of Vranje PAHOMIJE
Bishop of Sumadija JOVAN
Bishop of Slavonia SAVA
Bishop of Branicevo IGNATIJE
Bishop of Milesevo FILARET
Bishop of Dalmatia FOTIJE
Bishop of Budimlje and Niksic JOANIKIJE
Bishop of Zahumlje and Hercegovina GRIGORIJE 
Bishop of Australia and New Zealand (New Gracanica
Metropolitanate) MILUTIN
Bishop of Gornji Karlovci GERASIM
Vicar Bishop of Hvostno ATANASIJE
Vicar Bishop of Jegar PORFIRIJE
Vicar Bishop of Lipljan TEODOSIJE
Vicar Bishop of Dioclea JOVAN
Vicar Bishop of Hum MAKSIM

The Orthodox Archdiocese of Ochrid
Archbishop of Ochrid and Metropolitan of Skoplje
JOVAN,
Patriarchal Exarch of the Autonomous Archdiocese of
Ohrid
Bishop of Polos and Kumanovo JOAKIM
Bishop of Dremvic and locum tenens of the Diocese of
Bitolj MARKO