П А В Л Е
Васкршња посланица 2009. године 19. април 2009
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ О ВАСКРСУ 2009. ГОДИНЕ
ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
Рецимо, браћо, и онима који нас мрзе,
опростимо све ради васкрсења.
(Пасхална стихира)
И ове године у пролећне дане, драга браћо и сестре, у једнакој радости прослављамо највећи празник Цркве Божије, Васкрсење Христа Спаситеља. Сваке године у ово доба, када тајанствена сила живота буди обамрлу природу, слава Васкрслог Господа и у нама буди један светлији, светији и радоснији живот. Данас навиру узвишене мисли, рађају се дивна осећања и обузима нас једно свето и несвакидашње расположење. Са Васкрслим Господом и ми се уздижемо у један виши и садржајнији живот. Блиста у срцу нашем победнички сјај вечног живота који нам је даровао наш Васкрсли Искупитељ и Спаситељ. Као што је у оном тајанственом Почетку, на Божију Реч постао свет и у свету живот, тако је својом Божанском силом васкрснуо из мртвих Син Божији Исус Христос. Овај велики догађај тајанствен је као стварање света, чудесан и узвишен као права песма радости која се заорила над свеукупном Божанском творевином. Шта више, као пуноћа првог стварања и као ново стварање, он је још чудеснији и узвишенији како од првог стварања тако и од свих историјских збивања.
Многи векови деле нас од оног ведрог јерусалимског праскозорја, када су свете жене Мироносице угледале празан гроб. А биле су дошле да мртво тело свога Учитеља помажу мирисима, да Га оросе сузама и да хладну гробну плочу загреју топлином своје љубави, своје верности и своје оданости. Биле су оне и поред крста Распетог Спаситеља онда када су Га, осим Мајке и једног ученика, сви били оставили. Макар и издалека пратиле су оне последње тренутке највећег Учитеља. Нису Га заборавиле ни када је умро. Зато су удостојене да буду први сведоци и први весници Васкрсења, прве радоснице новога живота у Васкрслом Господу. Данас и у нашим ушима одзвања ехо оне благе опомене коју им је упутио анђео Божији са гробног камена: „Што тражите живога међу мртвима? Није овде, него устаде" (Лк 24, 5-6). И уплашене жене, ту у врту где је био гроб, прве доживеше радосни сусрет са Васкрслим Господом. Упутио их је да иду у Галилеју, да обавесте ученике и да их обрадују радосном вешћу да ће се и њима јавити (Мк 16,7). И ево, драга децо Божија, и ова наша данашња васкршња радост потиче од тог сусрета са Васкрслим Господом, Који је васкрсао за нас и унео радост новог живота у све следбенике Своје и исповеднике Његове Божанске науке.
Исто тако, деле нас векови од сутона оног јерусалимског дана, када се Васкрсли Господ јавио следбеницима Својим, Клеопи и другом ученику. Преплашени, хитали су они из Јерусалимау Емаус, да би се склонили због страха од Јудеја. Иако нису били храбри као свете жене Мироносице, удостојени су сусрета са Васкрслим Господом. Скрио је Он од њих Свој пређашњи лик, па Га нису познали. И када их је после разговора о ономе што се догодило у Јерусалиму и ломљења хлеба напустио, исповедише се један другоме како је „срце горело у њима" док је са њима беседио (Лк 24, 13-32). Онај исти свети огањ,који је горео у срцима двојице Христових ученика који су ишли за Емаус, пламса данас и у нама, када прослављамо овај Празник над празницима, када и ми доживљавамо духовни сусрет са невидљивим победитељем смрти. Исти тај огањ грејао је и греје Цркву Божију у дугим вековима њене историје. Зар Он сам није казао: „Дођох да бацим огањ на земљу" (Лк 12, 49). Тај свети огањ грејао је и претке наше и осветљавао им живот у тамницама дугих векова. Живели су они дуго без дома, без огњишта, без слободе, у крајњој несигурности, без кућишта и имања, као и многи данас који су избегли са својих огњишта, али увек са вером у васкрслог Господа, с вером у победу правде и истине и с вером у васкрсење.
Исто тако, дуги векови деле нас од оне прве васкршње вечери, када се Васкрсли Господ први пут јавио својим од страха и разочарења преплашеним ученицима, и поздравио их поздравом охрабрења: „Мир вам!" (Јн 20, 19). У трен ока вратио им је мир, васкрсао веру у Њега и Своје Божанско посланство. Да Он, Син Божији, није васкрсао, историја хришћанства била би завршена одмах Његовим последњим речима на Крсту: „Сврши се!" (Јн 20, 30). А Он је васкрсао и у име те истине Његови ученици дадоше радосно живот за Њега. Носећи ту велику истину Његова Црква пошла је у победнички поход широм света, да без проливања крви победи своје бројне до зуба наоружане непријатеље.
„Што тражите живога међу мртвима?" (Лк24, 5), опоменуо је, као што сте чули, анђео Божији свете жене Мироносице, наднете над светим гробом. Али оне су пошле на Његов гроб жедне истине и вечног Живота. А данас милиони и милиони духовно осиромашених и морално опустошених људи, занесени сјајем пролазних ствари, живе у овом свету као у хладном гробу. Зар се свет не претвара у фабрику и тржиште лажног сјаја и пролазних вредности? Зар се данас често не говори да човек и без неба може мирно да ходи по земљи? Као да се попео данашњи човек на високе врхове своје вавилонске куле, самоуверен у своје знање, али често ситан, себичан, агресивани пун злих настројења која прете његовој кули и његовом опстанку. Бојимо се да ће се ова наша цивилизација сувише касно сетити Христових речи: „Без мене не можете чинити ништа" (Јн 15, 5).
Наш Спаситељ је и постао човек, да бисмо се ми обожили. Дао је да се разапне на Крсту да би искупио грехе рода људског. Васкрсао је из мртвих да би нама даровао вечни живот. Учинио је смрт само једним посебним тренутком у животу - животу који не престаје. Када је Пилат пресуђивао Спаситељу, није имао духовне снаге ни умне висине да у Њему препозна Сина Божијег. Али ипак, испред његових очију није могла да умакне лепота људског лика страдалног Спаситеља у његовој судници. „Ево човека!"- објављује Пилат тужитељима (Јн 19, 5). Овим је ипак покушавао да утиче колико - толико на окореле савести Христових убица. Веровао је да ће људски сјај Његове Личности можда неке поколебати.
Молимо Васкрслог Господа да и у нама васкрсне људски лик првобитне човекове природе, који је данас тако често извитоперен, маскиран и унакажен бројним манама и пороцима. Да и у нама свако препозна човека, обасјаног Његовим вечним животом, био имућан или сиромашан, на великом или малом положају и месту. Наше доба је тренутно суочено са материјалном кризом, али је код нас још присутнија криза морала и карактера. Радоваћемо се ако свако, угледавши било кога од нас, може да каже: Ево човека! - да би свако, и пријатељ и непријатељ, и судија и тужилац, у свакоме од нас увек доживео истинског и правог човека. Сачувајмо, браћо и сестре, људско достојанство, које је толико уздигао Својим Васкрсењем Син Божији. Сачувајмо веру у Васкрслог Господа, љубав према ближњима, истини и правди; према свему добру које људи ипак желе, али које без помоћи Васкрслог Господа и Његовог Јеванђеља не могу постићи.
Помолимо се Васкрслом Господу и замолимо Га као двојица ученика, путника за Емаус, да остане са нама. Да му се радујемо, да из Њега црпимо снагу, да се духовно уздижемо, да нас не захвате и не однесу мутне воде нашег времена.
Упућујући ову поруку свој нашој браћи и сестрама, данас се посебно сећамо верника на Косову и Метохији, као и наших верника широм света, на свима континентима где православни Срби и сви православни хришћани данас прослављају Васкрсење Христово, ваш Патријарх и сви Архијереји Српске Цркве поздрављају вас поздравом радости и новог живота.
ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
Дано у Патријаршији српској, у Београду,
о Васкрсу 2009. године.
Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом:
Архиепископ пећки, Митрополит београдско - карловачки
и Патријарх српски ПАВЛЕ
Митрополит загребачко - љубљански ЈОВАН
Митрополит црногорско - приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит средњезападноамерички ХРИСТОФОР
Митрополит д бробосански НИКОЛАЈ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ нишки ИРИНЕЈ
Епископ зворничко - тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ за Америку и Канаду
Митрополије новограчаничке ЛОНГИН
Епископ источно амерички МИТРОФАН
Епископ жички ХРИЗОСТОМ
Епископ бачки ИРИ НЕЈ
Епископ британско - скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ рашко - призренски АРТЕМИЈЕ
Епископ бихаћко - петровачки ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко - пољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ тимочки ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ славонски САВА
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ будимљанско - никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско - херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралијско - новозеландски ИРИНЕЈ
Епископ умировљени захумско - херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Викарни Епископ хвостански АТАНАСИЈЕ
Викарни Епископ јегарски ПОРФИРИЈЕ
Викарни Епископ липљански ТЕОДОСИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски ЈОВАН
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко - кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички и мјестобљуститељ
Епархије битољске МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД
The Serbian Orthodox Church to her spiritual children at Pascha, 2009
P A V L E
By the grace of God
Orthodox Archbishop of Pec, Metropolitan of Belgrade-Karlovci and Serbian Patriarch, with the all the Hierarchs of the Serbian Orthodox Church – to all the clergy, monastics, and all the sons and daughters of our Holy Church: grace, mercy and peace from God the Father, and our Lord Jesus Christ, and the Holy Spirit, with the joyous Paschal greeting:
CHRIST IS RISEN! INDEED HE IS RISEN!
“Let us call ‘Brothers’ even those who hate us’
and forgive all by the resurrection.”
(Paschal hymn)
This year as well during these spring days, dear brothers and sisters, with the same joy we celebrate the greatest Feast Day of God’s Church, the Resurrection of Christ the Savior. Every year at this time, when the mysterious force of life awakens deadened nature, the glory of the Resurrected Lord awakens even in us a brighter, more holy and happier life. Today exalted thoughts spring forth, wonderful feelings are born, and a holy and extraordinary disposition overcomes us. With the resurrected Lord we also are raised up into a higher and more meaningful life. The victorious bliss of eternal life given to us by our Resurrected Redeemer and Savior shines forth in our hearts. Just as in that mysterious beginning at God’s Word the world was called into existence, and in the world life, so in like manner by His Divine power the Son of God, Jesus Christ, resurrected from the dead. This great event is mystical as is the creation of the world; it is miraculous and exalted as a real song of joy resounding throughout all God’s creation. Moreover, as the fulfillment of the first creation and as a new creation, it is even more miraculous and greater than the first creation and than all historical events.
Many centuries separate us from that bright Jerusalem dawn, when the holy Myrrhbearing women beheld the empty tomb. They came to anoint the dead body of their Teacher; to pour their tears upon it and to warm up the cold stones of the grave with their love, their faithfulness and devotion. They were at the cross of the Crucified Savior when all, except His Mother and one of the disciples, forsook Him. Even from a distance they followed the last moments of the greatest Teacher. They did not forsake Him even when He died. That is why they were made worthy to be the first witnesses and the first messengers of the Resurrection; the first celebrants of the new life in the Resurrected Lord. Today the tender admonition uttered to the women by the Lord’s angel from the stone at the tomb resonates in our ears: “Why do you seek the living among the dead? He is not here, He is risen!” (Luke 24:5-6) And the frightened women, there in the garden where the tomb was, were the first ones to meet the Resurrected Lord. He sent them to Galilee to tell the disciples and to gladden them with the joyous news that they too would see Him (cf. Mark 16:7). And behold, dear children of God, this Resurrectional joy of ours today comes from that meeting with the Resurrected Lord, Who resurrected for us and instilled the joy of new life in all His followers and all the confessors of His Divine knowledge.
In the same way, the centuries separate us from the twilight of that Jerusalem day when the Resurrected Lord appeared to His followers, Cleopas and the other disciple. Frightened, they were hurrying from Jerusalem to Emmaus, so as to hide because of fear of the Jews. Even though they were not as courageous as the myrrhbearing women, they were made worthy of meeting with the Resurrected Lord. He hid His former image so that they could not recognize Him. But when He left them after a conversation about that which had taken place in Jerusalem and after the breaking of the bread, they confessed to one another how “their hearts were burning” while He was with them (cf. Luke 24:13-32). That same holy flame that burned in the hearts of Christ’s two disciples on the road to Emmaus burns even today in us as we celebrate this Feast of Feasts, as we too experience a spiritual meeting with the invisible Vanquisher of death. That same fire warmed and warms God’s Church in every period of her history. Did He not Himself say: “I have come to send fire upon the earth” (Luke 12: 49). That same holy fire warmed our ancestors and enlightened their lives in the dungeons of other centuries. They lived without homes for a long time, without homesteads, without freedom, in extreme insecurity, without possessions and property, as do many today who have been forced to leave their homesteads, but always with faith in the resurrected Lord, with the faith in the victory of justice and truth and with faith in the resurrection.
Furthermore, long centuries separate us from that first resurrectional evening, when the Resurrected Lord for the first time appeared to His frightened and disappointed disciples, and uttered a greeting of encouragement: “Peace be unto you!” (John 20:19). In an instant He returned peace to them, resurrecting their faith in Him and in His Divine dispensation. If the Son of God did not rise again, the history of Christianity would have been finished with His last words on the Cross: “It is finished!” (John 20:30). But He did rise again, and in the name of that truth His disciples joyfully gave up their lives for Him. Bearing this great truth, His Church has gone into victorious battle throughout the world, that without shedding blood she may conquer her numerous armed-to-the-teeth enemies.
“Why do you seek the living among the dead?” (Luke 24:5), the angel of the Lord admonished the holy Myrrhbearing Women who came to the tomb, as you have heard. They came to the tomb thirsty for truth and eternal life. And today millions and millions of spiritually impoverished and morally ravaged people, enthralled with the grandeur of passing things, live in this world as in a cold tomb. Is the world not becoming a factory and a market place of false brilliance and passing values? Is it not often said today that a man can walk peacefully upon this earth without heaven? It is as if contemporary man has climbed the heights of his Babylonian tower, confident in his own knowledge, but he is often petty, selfish, aggressive, and full of evil intentions that threaten his tower and his survival. We are afraid that this our civilization will too late remember Christ’s words: “Without me you can do nothing” (John 15:5).
Our Savior became man so that we might become divine. He was willing to die on the cross in order to save mankind from their sins. He rose again from the dead in order to give us eternal life. He made death just another event in life – a life that knows no end. When Pilate judged the Savior, he had neither the spiritual strength nor the elevated mind to recognize in Him the Son of God. Despite all of this, the beauty of the human image of the suffering Savior could not be hidden before his eyes as he pronounced his sentence: “Behold, the man!” –to Jesus’ accusers (John 19:5). With this he attempted to influence, as much as possible, the conscience of the insensible murderers of Christ. He believed that His human brilliance would waver some of them.
We pray to our Resurrected Lord that in us may be resurrected the image of the original human nature, which today oftentimes is distorted, masked and smeared with numerous faults and sins. We pray that in us everyone may recognize people enlightened with His eternal life, be they wealthy or poor, be they in a great or small position or place. Our time is currently faced with a material crisis, but we currently face a greater crisis, that of morals and character. We will rejoice if everyone who looks upon us can say: Here is a man! – so that everyone, friend or enemy, judge or accuser, may identify in us a true and authentic human being. Let us, dear brothers and sisters, preserve our human dignity, which was so exalted by our Resurrected Son of God. Let us preserve faith in the Resurrected Lord, love towards our neighbors, and truth and justice; a love towards everything good for which people yearn, but which without the help of the Resurrected Lord and His Gospel is not achievable. Let us pray to the Resurrected Lord and let us implore Him, as did the two disciples who traveled on the road to Emmaus, to stay with us. Let us pray that we may rejoice in Him; that we may draw strength from Him; that we may be spiritually raised on high, so that we may not be overcome and carried away by the muddy floodwaters of our times.
Conveying this our message to all of our brothers and sisters, and most especially remembering today our faithful in Kosovo and Metohija, as well as our faithful worldwide, on all continents where Serbian Orthodox and all Orthodox Christians today celebrate the Resurrection of Christ, we, your Patriarch and all the Hierarchs of the Serbian Church, greet you with the greeting of Joy and New Life,
CHRIST IS RISEN! Indeed He Is Risen!
Given at the Serbian Patriarchate in Belgrade at Pascha 2009.
Your prayerful intercessors before the Risen Lord:
Archbishop of Pec,
Metropolitan of Belgrade-Karlovci and
Serbian Patriarch PAVLE with all the hierarchs of the Serbian Orthodox Church.
Metropolitan of Zagreb and Ljubljana JOVAN
Metropolitan of Montenegro and the Coastlands AMPHILOHIJE
Metropolitan of Midwestern America CHRISTOPHER
Metropolitan of Dabar-Bosnia NIKOLAJ
Bishop of Sabac-Valjevo LAVRENTIJE
Bishop of Nis IRINEJ
Bishop of Zvornik-Tuzla VASILIJE
Bishop of Srem VASILIJE
Bishop of Banja Luka JEFREM
Bishop of Budim LUKIJAN
Bishop of Canada GEORGIJE
Bishop of Banat NIKANOR
Bishop for America and Canada of the New Gracanica Metropolitanate LONGIN
Bishop of Eastern America MITROPHAN
Bishop of Zica CHRYSOSTOM
Bishop of Backa IRINEJ
Bishop of Great Britain and Scandinavia DOSITEJ
Bishop of Ras and Prizren ARTEMIJE
Bishop of Bihac and Petrovac CHRYSOSTOM
Bishop of Osijek and Baranja LUKIJAN
Bishop of Central Europe CONSTANTINE
Bishop of Western Europe LUKA
Bishop of Timok JUSTIN
Bishop of Vranje PAHOMIJE
Bishop of Sumadija JOVAN
Bishop of Slavonia SAVA
Bishop of Branicevo IGNATIJE
Bishop of Milesevo FILARET
Bishop of Dalmatia FOTIJE
Bishop of Budimlje and Niksic JOANIKIJE
Bishop of Zahumlje and Hercegovina GRIGORIJE
Bishop of Valjevo MILUTIN
Bishop of Western America MAXIM
Bishop of Gornji Karlovac GERASIM
Bishop of Australia and New Zealand IRINEJ
Retired Bishop of Zahumlje and Hercegovina ATANASIJE
Vicar Bishop of Hvostno ATANASIJE
Vicar Bishop of Jegar PORFIRIJE
Vicar Bishop of Lipljan TEODOSIJE
Vicar Bishop of Dioclea JOVAN
Vicar Bishop of Moravica ANTONIJE
THE ARCHDIOCESE OF OCHRID
Archbishop of Ochrid and Metropolitan of Skoplje JOVAN
Bishop of Polos and Kumanovo JOAKIM
Bishop of Bregal and locum tenens of the Diocese of Bitolj MARKO
Vicar Bishop of Stobija David