Правила поста

Црква учи да је пост важно средство за духовни и телесни живот и здравље.
Телесни пост не користи ако није везан са духовним постом каже свети Јован Златоусти: "Не говори ми: Толико дана сам постио, нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си од гневног човека постао тих, од жестоког - благ. Ако си изнутра пун злобе, зашто си тело мучио? Ако је у теби завист и љубав према стицању, да ли је од користи што си пио само воду? Ако је душа, која је господарица тела, заблудела, зашто кажњаваш слугу њезиног - своје тело? Не хвали се телесним постом, јер он сам не уздиже на небо без молитве и милостиње".
На питање: која је мера поста? св.Василије Велики одговара: "У духовном посту мера је једна и важна за све - потпуно удаљење од свега што води греху. А што се тиче уздржавања од хране, ту су мера и начин употребе различити: зависе код свакога од његовог узраста, занимања и стања тела. Зато је немогуће подвести под једно правило све који се налазе у школи побожности. Но, одредивши меру уздржања за здраве подвижнике, ми препуштамо разборитости настојатеља да у томе врши паметне измене. Храну пак болеснику, или уморноме од тешких радова, или ономе који иде на тежак рад, на пут или на какав било тежак посао, настојатељи су дужни удешавати према потреби. Јер није паметно, узимајући храну за одржавање тела и сметати му у вршењу заповести. У свакој врсти хране треба претпостављати ону која се лакше набавља, да се не бисмо, под изговором поста, паштили око спремања омиљених и скупих јела"

Света Црква је установила постове:
1) Опште постове обавезне за све хришћане. То су: Ускршњи пост, Апостолски, Богородични и Божићни пост, затим среда и петак преко целе године, Воздвижење Часног Крста,Усековање и навечерје Богојављења ( Крстовдан ).
2) Месни пост установљен на појединим местима поводом какве несреће, поплаве,болести и слично.
3) Посебан пост по нарочитом обичају или по налогу духовника.

Ускршњи пост. Овај пост се још зове Света четрдесетница или Часни пост. Уз овај пост Црква везује и пост Страсне седмице, у спомен страдања и смрти Господа нашег Исуса Христа.
У току овога поста не једемо месо, сир јаја, рибу ни уље. Само се суботом и недељом разрешава уље и вино. Разрешење на уље и вино бива још и на Обретење главе Све.Јована Крститеља и на Младенце. Рибу пак једемо само на Благовести (уколико не падне у Страсну седмицу) и на Цвети. Ако Благовести пре Цвети, дан пред Благовести разрешава се на уљу и вину ( Типик, 32 гл ).
Прве недеље Часног поста понедељак и уторак без ичега. Ко не може једе хлеб и течност ( чај или компот) и то после вечерње службе (све ово по разрешењу тј. благослову - дозволи духовника односно свештеника).
Велики Четвртак. Једе се једанпут и то после свршетка Свете Литургије која почиње у 14.оо часова ( Велики типик од Николајевића, гл. 16).
Велики Петак. Не окуша се ништа (по благослову разрешење на хлеб и чај).
Велика Субота. По завршеној Литургији једе се хлеб и вода (сухоједеније).
Литургија почиње по правилу у 16.оо ( Велики типик од Николајевића, гл. 16), а код нас обично у 13.оо часова.
Ако који епископ или презвитер или ђакон или појац Свету Велику Четрдесетницу не пости и сваку среду и петак (осим немоћи) да се свргне, а ако је световњак да се одлучи из Цркве (69. правило Светих Апостола).
Апостолски пост. Зове се још и Петров пост.
У овом посту 3 дана (понедељак,среда и петак) не једе се уље и не пије се вино, већ се пости до деветог часа (3 сата по подне) и у те дане заступљено је сухоједеније (хлеб и вода).
Ако у току овог поста у понедељак, уторак и четвртак падне Свети са великим славословљем, разрешава се пост на рибу, а ако падне у среду и петак разрешава се само на уље и једемо једанпут дневно. Ако у среду и петак падне празник Светитеља са бденијем или пак Свети чији је храм, разрешени су уље, вино и риба(Типик,гл.33).
Богородични пост.Зове се још и Успенски или Госпојински. По строгости овај пост долази одмах иза Ускршњег. Понедељком,средом и петком постимо до деветога часа дана (3 сата по подне) и упражњавамо сухоједеније (хлеб и вода).Уторком и четвртком спрема се храна на води тј. без уља. У суботу и недељу храна је са уљем и дозвољено је пити вино. Разрешење на рибу у току поста бива само на Преображење Господње, када једемо два пута у току дана.

Божићни пост.Пошто црквени устав сматра Роћење Христово као другу Пасху, то пост пред Божић траје такоће 40 дана.
По строгости овај пост се може упоредити с Апостолским. У Божићном посту строго се пости у понедељак, среду и петак. Уторником и четвртком разрешава се на уљу и вину, а суботом и недељом и риба. Од 20. до 24.децембра пост постаје строжији и нема разрешења на рибу. Најстрожији пост је 24.децембра, уочи Божића (Типик, под 14.нов.).
Среда и петак, преко године, посте се без уља, уколико није разрешено друкчије. На празник Воздвиженија Часног Крста (14.септ.) разрешава се уље и вино. На Усековање (29.авг.) разрешава се уље и вино. На Крстовдан (5.јан.) најстрожи пост; једе се једном дневно, без у уља и разуме се, без вина; ко може тога дана, не једе ништа. Уколико празник Крстовдан падне у суботу или недељу пост не бива - једемо уље и вино (Велики типик, правило за 5.јануар).

РАЗРЕШЕЊЕ ОД ПОСТА НА ГОСПОДЊЕ И БОГОРОДИЧИНЕ ПРАЗНИКЕ КАД ПАДНУ У ПОСТАН ДАН

Благовести
разрешава се
ако падне пре Цвети уље, вино, риба
ако падне у току Страсне седмице само уље
ако падне на Велики петак уље,вино

Богојављење
за монахе: сир, јаја и вино;
за мирјане: и месо макар то били среда и петак.
Ваведење
Велика Госпојина
Мала Госпојина уље, вино, риба
Преображење
Сретење

ТРАПАВЕ СЕДМИЦЕ

Пост је разрешен средом и петком :
1) Од Божића до Крстовдана (25.дец. до 5.јан.)
за монахе: сир, јаја; за мирјане: и месо
2) Седмица по недељи митара и фарисеја
за монахе: сир и јаја; за мирјане : месо
3) Сиропусна недеља
за све: само сир и јаја
4) Светла недеља (прва по Ускрсу)
за монахе: сир, јаја; за мирјане: и месо