The Monastery of Ćelije - Манастир Ћелије


The Monastery of Ćelije

The Monastery of Ćelije , in Serb Cyrillic МанастирЋелије, is a Serb monastery orthodoxe located in the throats of the river Gradac at 6km of Valjevo.
The exact date of its foundation is unknown. But it was probably built towards 1280, under the reign of Stefan Dragutin. If one is based on the architectural style and the inscription of the furnace bridge written in old slavon, the church, it, devoted to Saint Luc, would go back at the end of the 14th century or to the beginning of the 15th century.
The church and the monastery were several times damaged during the Othoman period.
In 1804, at the time of the First Serb revolt against the Turks, the conventual buildings were used as military hospital.
The monastery was completely restored in 2001.
The Monastery of Ćelije is associated with the memory of the Archimandrite Justin Popović (1894-1979), theologist and philosopher. Justin Popović was priest starting from 1948 there. Appearing among the founders of the Serb Company of Philosophy , it was subjected to a narrow monitoring on behalf of the Communist regime.
The monastery is an important arts center today. One maintains there the art traditional of the painting of the icon S, one publishes books there.


Манастир Ћелије



(Гроб авве Јустина)

Тачно време настанка Ма-настира није сасвим позна-то. Према историјским по-дацима Манастир потиче из Средњег века, а народно предање његово оснивање везује за краља Драгутина који је од 1282. до 1316. године управљао овим крајевима као Сремски краљ.
У доба дугог и тешког турског ропства Манастир је често рушен и паљен, и опет обнављан. Духовници Манастира били су истакнути народни вођи и њихова активност је сметала како Турцима тако и свим каснијим непријатељима Православља и Српства.
У XVIII веку Манастир игра значајну улогу у животу Ваљевске нахије. У време Карађорђевог устанка 1804. године кнез Алекса Ненадовић и војвода Илија Бирчанин (чији се гроб до данас налази у порти манастирске цркве) беху међу првима посечени од дахија, а заједно са њима и архимандрит Рафаило, познатији у народу као Хаџи - Рувим, који пострада мученички за веру Христову. Манастирски конаци су служили као војна болница све до пада Карађорђеве Србије.
У XIX веку у Ћелијама се оснива Основна школа, међу првима у Србији под Милошем Обреновићем. У овој школи је Св. Владика Николај Велимировић "први буквар учио", и Ћелије целог живота у срцу носио као "прву љубав" према Богу и роду.
Манастир Ћелије је 1837. године претворен у парохијску цркву, што је остао до 1928, када су одлуком Светог Архијерејског Сабора претворен у женски манастир.
Од 1946. године до данас Ћелије су женски манастир. Под управом способне и мудре игуманије Гликерије Јањић од 1962. године Манастир доживљава прави економски и духовни процват. Подигнута је дивна зграда конака у српско - византијском стилу, са капелом посвећеном Св. Јовану Златоусту; и исто таква народна трпезарија, као и многе друге потребите просторије и конаци; а круна свега је реновирање манастирске цркве са новоподигнутим звоником, и оснивање Духовне библиотеке "Отац Јустин" у Ваљеву.
Духовни напредак Манастира огледа се и у бројном монаштву. Монахиње које поред основног монашког завета да се спасе своја душа, личним примером и општим трудољубљем врше својеврсну мисију спасења многих верних душа. Из Ћелијске обитељи поникло је још 10 женских манастира - зато је с разлогом назван "расадником" монаштва.
Не занемарујући Божју заповест да се чине дела милосрђа свима који су у невољи, састрадавајући са својим народом, монахиње Манастира у страшно ратно време од 1993. до 1999. године, помогоше многим избеглицама, као и породицама пострадалих, рањеницима и свима ратом унесрећеним, пружањем несебичне материјалне помоћи, духовне утехе уливањем вере и наде у помоћ Божју тамо где су људи затајили.
Сваке године, од 1996. на реци Градац, по угледу на крштење Господа Христа у Јордану, Манастир организује саборно крштење, уз присуство већег броја духовника и свештеника, где се крштава на стотине душа од 7 (месеци) до 77 (година).