Monastery Crna Reka - Манастир Црна Река

Monastery Crna Reka

The monastery is settled in the peaceful surrounding, amidst the mountains, which is very convenient for the monastic life. The first known ascetic who lived in this area was a hermit Joanikios, later called St. Joanikios of Devic. He lived in Crna Reka at the end of the 14th century and soon became a spiritual teacher of many young monks who joined him in his ascetic life. Probably it was him who built the first cell inside a big cave. Later, Joanikios and his monks constructed a little church inside the cave, several new cells and a bakery. Thus the monastery gained its present appearance. Only a little draw bridge connected the monastery with the other bank of the Crna River. When St. Joanikos became famous for his saintly life a lot of people used to visit the monastery. In order to find a more peaceful place for his monastic life, Joanikios moved to Devic region (present Kosovo) where he built another monastery and finally reposed in God.
It is supposed that his spiritual disciples continued to live in Crna Reka monastery although there are no written records about the monastery until the 17th century. The legend says that the neighbouring people and monks used to hide in this area during the difficult times of the Turkish oppression and persecutions.
The life in Crna Reka monastery is organized according to the coenobitic typicon of the Athonite monasteries. Since the monastery is small and far from the world the monks can devote much more of their time to prayer and meditation.
The wooden bridge spans the two river banks. The river bed of the Crna Reka is dry almost the whole year because in the area of the monastery the river has an underground flow and only in spring it appears over the ground. This natural phenomenon secures the silence neccessary for prayer. Crna Reka is one of the best preserved original monastic compounds in Serbia.

Манастир Црна Река

Налази се на тромеђи између Косовске Митровице, Рожаја и Новог Пазара, у атару села Рибариће. Подигнут у пећини кањона Црне Реке на обронцима Мокре Горе, манастир је јединствена архитектонска целина у нашој земљи, па и шире.
Поузданих писаних извора о ктитору и времену градње манастира – нема. Но сачувано предање, као и поједини чланци и студије наших историчара уметности, сведоче да манастир потиче из XIII или евентуално XIV века. Ко је ктитор манастира не зна се, али би се могло рећи: ктитор је велики немањићки дух, који је обитавао у трошном телу неког нама непознатог богоискатеља и задужбинара. Зна се пак сигурно да је пећина, у којој је манастир смештен освећена подвизима и молитвама нашег великог чудотворца – светог Јоаникија Девичког. Манастир кроз векове није никако рушен, те је сачувао своју првобитну физиономију. У њему се чува и најдрагоценији српски фреско живопис XVI века. Међутим, највећа вредност се чува у манастиру, јесу свете и целебне мошти преподобног оца нашег Петра Коришког, подвижника из XIII века, који је живео и подвизавао се недалеко од Призрена, у селу Коришу, где и до данас постоји његова испосница недалеко од Марковог манастира. Његово свето и чудотворно тело пренето је у овај манастир негде у XVI веку, вероватно као у скровитије место.